Til haqida sahna ko‘rinishlari to‘plami

Til haqida sahna ko‘rinishlari to‘plami

Til haqida sahna ko‘rinishi, Til bayrami tadbirlari uchun sahna ko‘rinishlari, 21-oktabr bayram kechalari uchun sahna chiqishlari to‘plami.

Til bayramiga atab tadbir qilayotgan bo‘lsangiz sizga til bayrami uchun senariylar kerak bo‘ladi, til tadbiri senariylarini mana bu sahifadan yuklab olishingiz mumkin. Ona tili haqidagi ta’sirli rivoyatlar mana bu sahifada keltirilgan. Til haqidagi eng yangi va eng yaxshi she’rlar mana bu sahifaga joylangan.

Ona tili haqida ona va farzand obrazi

Musiqa ohangida sahnaga Ona va farzand chiqib keladi.
Ona obrazi: Mehribon farzandlarim, jondan aziz dilbandlarim, o‘z yurtiga fidoiy, mard pahlavonlarim. Sizlar o‘z ona tilimizno hamisha asrab-avaylanglar. O‘z tilimiz qatorida qardosh chet tillarini ham o‘rganib, hurmat qilinglar. Mening sizlarga murojaatim shuki, tilimizning sofligini saqlang, uning boy ifoda vositalaridan o‘rinli foydalanishga harakat qiling, go‘zalligini namoyish eting. Sizning komilligingiz avvalo, muomala madaniyatingizda namoyon bo‘ladi. “YAxshi so‘z jon ozig‘i”, “Bir ko‘ngil imorati – ming Makka ziyorati” deganlaridek, shirinsuxan bo‘lib yashanglar.

Farzand obrazi: Munis onajon, har bir so‘zingiz biz uchun muqaddas. CHunki o‘zingiz bu tuyg‘uni,mehrni allangiz ila ko‘nglimizga jo etgansiz.

Kuntug‘mish dostonidan sahna ko‘rinishi

Xalq og‘zaki ijodidan parcha. “Kuntug‘mish” dostoni”
Muallif:
Xalq og‘zaki ijodining durdona asarlaridan bo‘lgan “Kuntug‘mish” dostonidan parcha. Podshoh Kuntug‘mish o‘z bolalarini qatl qilish marosimida.
Mohiboy:
O‘laman deb mard qavlidan toyama,
Yo‘qchilik jo‘mardning ko‘zin o‘yama
Oq suvdan yilqingni o‘zim haydadim
Qo‘lingdan kelganin qilgin ayama.
Mardlarning parvoyi bo‘lmas o‘limdan
Musulmonman kalima kelar tilimdan.

Xolbeka:
Qaladin qalampir yuklar qalachi
Durdonadan anbar tog‘ning og‘ochi
Analhaq deb Mansur senga osildi,
Assalomu alaykum dorning og‘ochi
SHonaman taralar qizlarning sochi
Madad qiling bobo Zangi podachi
Analhaq deb Mansur senga osildi
Assalom alaykum, dorning og‘ochi
Mohiboy:
E sho‘rlik qismati qattiq enam. Bu dunyoga kelib biror shod bo‘lmay yig‘lab o‘tgan enam. Taqdiringga ko‘n-da. Bu og‘ochning qo‘lidan nima keladi?
Bizlar chiqdik ena Zangar elidan
Bog‘bon uzar bog‘ning toza gulidan
Yig‘lasang Xudoga yig‘la enajon

Nima kelar quv og‘ochning qo‘lidan
Podshoh tolibdir taxt bilan tog‘ga
Ko‘ngli kelar doim zakotmand bojga
Nima kelar quv og‘ochning qo‘lidan
Kofirmisan, elinasan og‘ochga.

Gurkiboy:
Ooo jallodlar, avval meni o‘ldiringlar, mening oldimda Mohi o‘lmasin, mening ko‘zim ko‘rmasin. Mening yoshim katta, yo‘l meniki
Beklar minar bedov oting tolmasin,
Hech kimsa dunyoda bizday bo‘lmasin
Mendan burun Mohi bebaxt o‘lmasin
Mohining o‘ligin ko‘zim ko‘rmasin
Zolim jallod, bilmaganin bildirgin
Yig‘latma Mohini, o‘ynab-kuldirgin
Meni o‘ldir Mohini qo‘y jallodlar,
YOshim ulug‘, avval meni o‘ldirgin.
Mohi: e jallodlar, gunohni men qildim. Gurkiboy meni shuncha qaytardi,
aytganini qilmadim. Gurkining gunohi yo‘q, meni o‘ldiringlar, Gurkini ozod
qilinglar. Gurkining qoniga zomin bo‘lmayin.
Kuntug‘mish:
Bolam kepti, necha tog‘lardan osha
Ikki zulfi gardiniga yarasha
Po‘shta-po‘sht tomoshabin jonlarim
O‘lganin nesin qilasizlar tomosha
Qo‘ldan ketgan davr ilan davronlarim
Vayron bo‘lib ko‘shk ilan ayvonalrim
O‘lganin nesin qilasizlar tomosha
Yo‘l bering tomoshabin jonlarim
Bolamning oldida men dod aylayin
O‘z holima necha faryod aylayin
O‘lganin nesin qilasizlar tomosha
Qochinglar bolamni ozod aylayin.
Xolbeka:
Men seni shahzoda dedim, mard dedim
Sen qanday siynamga qo‘ygan dard eding.
CHiqsin ko‘zing tanimading bolangni
Ne tiling buni dorga tort deding
Armon bilan bilganim bildirding
Zor yig‘latib ko‘zim yoshga to‘ldirding
Ne tilingman buni dorga tor deding
Podshoh bo‘lib o‘z bolangni o‘ldirding
YUra bilmay yurar yo‘ldan toyrildim
Ucha bilmay qanotimdan qayrildim
Ne tilingman buni dorga tort deding
Armon bilan men bolamdan ayrildim.
Muallif: Doston nihoyasida barchasi baxtli yakun topdi.

Sahna ko‘rinish. Abdulla Qodiriyning”O‘tkan kunlar” romanidan parcha

Muallif: Abdulla Qodiriyning “O‘tkan kunlar” romanidan parcha.
Rahmat: Bizni kechirasiz bek aka, vaqtiz kelib tinchsizladik.
Otabek: Tinchsizlamadingizlar, bil’aks quvontirdingizlar. SHahringizga birinchi marta kelishim bo‘lgani uchun tanishsizliq, yolg‘izliq meni juda zeriktirgan edi.
Otabek: Ba’zi yumushlar buyursam, ota.
Hasanali: Buyurungiz, o‘g‘lim
Otabek: Rahmat, ota, bo‘lmasa bizga choy qaynatib bersangiz-chi?
Hasanali: Xo‘p o‘g‘lim
Rahmat: Bu kishi kimingiz bo‘ladi?
Otabek: Qulimiz
Hamid: Qulingiz?
Otabek: SHundoq.
Rahmat: Toshkanddan nimalar keltirdingiz bek aka?
Otabek: Arzimagan narsalar: gazmol, qalapoy afzali va biroz qozon.
Homid:Marg‘ilonda gazmol bilan qalapoy afzailining bozori chaqqon.
Rahmat: Marg‘ilonni qanday topdingiz, bek aka, xushladingizmi yo?
Otabek: Nima desam ekan? Marg‘ilonni har holda xush ko‘rdim. Marg‘ilon Turkistonimizning to‘qug‘uchliq hunarida birinchi shahridir. Kelgan kunimdan Marg‘iloningizni xushlamay boshlag‘an edim. CHunki tanishlarim yo‘q, musofirchilik bilinib qolayozg‘an edi. endi bu soatdan boshlab Marg‘ilondan roziman, negaki yo‘qlab kelguchi sizning kabi qadrdonlar ham bolur ekan.
Rahmat: Kechirasiz bek aka, men sizning Marg‘ilonga kelganingizni bu kun otamdan eshitdim. Yo‘qsa albatta sizni zeriktirmas edim.
Otabek: Aniqmi?
Rahmat: To‘g‘ri gap, otam Toshkand borganlarida to‘ppa-to‘g‘ri sizning hovlingizga borar ekanlar.
Otabek: To‘g‘ri sizning hovlingizni so‘roqlab topish menga qiyinroq ko‘rindi. Undan so‘ng molimizni ortgan tuyakashlar shu saroyg‘a tayinlag‘an ekanlar.
Rahmat: Har holda uzr emas.
Homid: yoshingiz nechada bek?
Hasanali: Bekka xudo umr bersa, bu yil hamduna bo‘lsa, to‘ppa-to‘g‘ri 24ga qadam qo‘yadilar.
Otabek: 24 yoshga kirdimmi, ota? CHindan ham necha yoshga kirganimni o‘zim bilmayman.
Hasanali: 24 yoshga kirdingiz, bek.
Homid: Uylanganmisiz?
Otabek: Yo‘q
Hasanali: Bek uchun bir necha joylarga qiz aytdirmak istalingan bo‘lsa ham, avval taqdir bo‘lmaganlik, undan keyin bekning uylanishka bo‘lgan qarshiliqlaridan bu kungacha to‘y qilolmay kelamiz. Ulug‘ xo‘jamizning qat’iy niyatlari bu safardan qaytg‘ach bekni uylantirishdir.
Rahmat: Mirzakarim aka qizini erga berdimi, eshitdingizmi?
Homid: Bundan xabarim bo‘lmadi. Gumonimcha bermagan.
Rahmat: Bizning Marg‘ilonda bir qiz bor, shundoq ko‘hlikki, bu o‘rtada uning o‘xshashi bo‘lmas deb o‘ylayman. SHahrimizda Mirzakarim otlig‘ bir savdogar kishi bor, bu shuning qizidir. Balki siz Mirzakarim akani tanirsiz. U bir necha vaqt Toshkentda qutidorlig‘ qilib turg‘an ekan.
Otabek:Yo‘q tanimayman.
Rahmat: Uning hovlisu poyafzal rastasining burchagidagi imoratdir. O‘zi davlatmand kishi. Toshkent ashroflarining ko‘pchiligi bilan aloqador bo‘lganliqdan balki otangiz bilan tanish chiqar.
Otabek: ehtimol
Rahmat: endi biznikiga qachon mehmon bo‘lasiz, bek aka?
Otabek: Xudo xohlagan vaqtda bo‘larmiz.
Rahmat: Yo‘q, bek aka. Siz aniqlab bir kunni tayin qilasiz, biz bu yerga sizni taklif qilgani kelganmiz.
Otabek: Ovora bo‘lmoqning nima zarurati bor?
Rahmat: Bunda ovora bo‘lish degan narsa yo‘q. iloji bo‘lsa, sizni bu saroydan hovliga ko‘chiramiz. Hozirga bir kunni tayin qilib mehmon bo‘ling-chi. Otam siz bilan o‘ltirushib Toshkand ahvolini so‘zlashmakka mushtoqdir.
Otabek: Bu saroydan sizlarnikiga ko‘chishim mushkul, ammo otangizning ziyoratlariga borishga har qachon hozirman.
Rahmat: Sog‘ bo‘ling, bek aka. Boradigan kuningnizni tayin qila olasizmi?
Otabek: Ma’lumingiz kechalari bo‘sh bo‘laman. SHuning bilan birga otangiz qaysi vaqtn ixtiyor esalar ijobat o‘zga chorasi bo‘lmas.
Rahmat: Salomat bo‘lingiz shuni ham sizdan so‘rayin. O‘lturishga begona kishilar ham aytilsa mumkinmi, ozor chekmasmisiz? CHaqirilganda ham o‘zimizga yaqin va ahl kishilar bo‘lur. Masalan, Mirzakarim qutidor kabi.
Otabek: Manim uchun farqsiz.
O‘quvchilar ta’zim qilib chiqib ketadilar.

Sahna ko‘rinishi – Eng shirin va eng achchiq taom

Shoh va mulozimlari kirib keladi).
Shoh: — Menga dunyodagi eng lazzatli taomni keltiring.
(Vazirlar maslahatlashib, til go‘shtidan taom pishirib keldilar).
Shoh (tatib ko‘rib): — Bu qanday etdurkim, mazasi rohati jondur?
1- vazir: — Bir qoshiq qonimdan keching, olampanoh! Bu — til go‘shtidan pishirilgan taom.
Shoh: — Borakallo, aqlingizga tasanno! Emdi meng‘a eng achchiq narsadan tayyorlangan taom keltiring.
(Bu gal ham unga til go‘shtidan yemak keltirdilar).
Shoh: — Bu taom nedan iborat?
2- vazir: — Ey, aqli bokaram zot! Bu gal ham til go‘shtidan taom tayyorladik. Zero, dunyoda achchiq so‘z, shafqatsiz tildan-da achchiqroq narsa bo‘lmas, deb fikr etdik, olampanoh.
Shoh: — Ofarin, ofarin! Haqiqatan, dunyoda tildan-da shirin, tildan-da achchiq narsaning o‘zi bo‘lmas.

Alisher Navoiy va o‘zbek tili sahna ko‘rinishi

(Sahnaga Navoiy siymosi chiqib keladi).
(Parda ortidan) Alisher Navoiy umri mobaynida xalq g‘ami bilan yashadi.Ona tili rivojiga o‘zining hissasini qo‘shdi, uni himoya qildi va madh etdi. O‘z asarlarida bu tilning jozibasi naqadar qudratga ega ekanligini boshqa tillardan kam joyi yo‘qligini, aksincha uning o‘ziga xos jozibasi mavjudligini isbotlab berdi.
Alisher Navoiy:
Til — bu chamanning ochilgan lolasi bo‘lsa, so‘z durlari unga qo‘ngan shabnamlardir.
Inson jismi bir gulshan bo‘lsa, til uning xushovoz bulbulidir.
Jahon ummonida haqiqiy durdona bu – so‘z.
Aziz farzandlarim Vataningizni, xalqingizni va albatta sizga eng qadrli va muqaddas bo‘lgan ona tilingizni seving, asrang, ardoqlang va uning rivojiga o‘z hissangizni qo‘shing.
Turk nazmida chu men tortib alam,
Ayladim ul mamlakatni yak qalam.

Ajdodlar siymosi tilimiz haqida

(Yusuf Xos Hojib, A.Jomiy, A.Navoiy, Sa’diy Sheroziy, Mirtemir va A.Oripov timsolidagi o‘quvchilar sahnaga chiqib kelishadi. Ular o‘zlarining asarlaridan namunalar o‘qiydilar),
Yusuf Xos Hojib timsolidagi o‘quvchi:
Bu turkcha qo‘shiqlar tuzdim senga,
O‘qirda unutma, duo qil menga.
So‘zingga ehtiyot bo‘l,boshing ketmasin,
Tilingga ehtiyot bo‘l, tishing sinmasin.
A.Jomiy timsolidagi o‘quvchi:
Durga to‘lar so‘z-la ma’no dengizi,
So‘zdir inson taqqan zirak yulduzi.
Eski charxning sadaf billuri aro,
So‘zdir unga loyiq gavhar bebaho.
Sa’diy Sheroziy timsolidagi o‘quvchi:
Shirin so‘zli shilgay dushman po‘stini,
Dag‘al so‘zli dushman qilar do‘stini.
Mirtemir timsolidagi o‘quvchi:
Ona tilim – onajonim tili bu,
Beshikdanoq singgan quloqqa.
El-u yurtim, xon-u monim tili bu,
Qadimlikda o‘xshar ona tuproqqa.
A.Oripov timsolidagi o‘quvchi:
Ona tilim, sen borsan, shaksiz,
Bul bul kuyin she’rga solaman,
Sen yo‘qolgan kuning, shubhasiz,
Men ham to‘ti bo‘lib qolaman.
Barcha siymolar ta’zim qilib chiqib ketishadi.

Til fidoiysi Usmon Nosir sahna ko‘rinishi

(Mungli kuy yangraydi. Sahnada zamonaviy kiyimdagi Usmon Nosir chiqib keladi va she’r o‘qiydi).
Ishimni hurmat qilur,
Gullardan haykal qilur.
Ming yillardan keyin ham
Unutmas meni bog‘im.
She’rlarim yangrab qolur,
Bir umrga o‘lmayman!
Hyotimni ng davomi
Kelajagimga homiy,
O‘rnimga bog‘bon bo‘lur,
Bir umrga o‘lmayman!
She’r tugay deb qolganda ikkita militsioner Usmon Nosirning qo‘lini orqasiga bog‘lab, olib chiqib ketadilar. Onasi quyidagicha nolalar bilan sahnaga chiqib keladi:
Ayo, qaylardasan, Usmon?
Nechuk joylardasan, Usmon?
Nechuk kuylardasan, Usmon?
Magar go‘rdek qorong‘u
Zim-ziyo uylardasan, Usmon?
Onang o‘lsin, bolam, voy,
Ne qaro kunlarga qoldik?
Elim deb bunchalar yonding?
Tilim deb shunchalar yonding?
Qaro tunlar qaro yer qa’ridan
Olamga mungli bir oh kelgay.
Tirik jonlarni deb jon o‘rtag‘ich,
Munglig‘ bir nido kelgay.
Ayo, ey baxti qaro Usmon!
Juvonmarg qismati ming bir
Naslga mojaro, Usmon!
Ey, dili motamsaro Usmon!
Va shoir ko‘ksida ming bir
Jarohat, ming yaro Usmon!
Onang o‘lsin, bolam, voy,
Ne balo tuhmatlarga sen qolding?
Elim deb bunchalar yonding?
Tilim deb bunchalar yonding?
(Ona sekin parda ortiga chekinadi).

Til bilganga ming tangga bellashuvi

Endi “Til bilganga ming tanga….” Bellashuvini o‘tkazamiz
Davraga bir o‘quvchi chiqib, til haqida rus, ingliz yoki boshqa tillarda topishmoq aytadi. Topishmoq javobini bilgan o‘quvchi esa o‘zbek tilidagi tarjimasini aytadi.
1-o‘quvchi: Пила – сверхуб пила – снизуб
Посередине мясо нежное. (Зубы язык)
2-o‘quvchi: The saw is adove
And the saw is deneath
In the mibbile gentle meat. (Teeth, tongue)
3-o‘quvchi: U yog‘i arra, bu yog‘i arra,
O‘rtasida go‘sht barra. (Tish, til)
Bellashuv shu tarzda davom etadi.

Ona allasi sahna ko‘rinishi

Davraga milliy libosdagi qizlar yarim doira shaklida joylashadilar. O‘rtaga beshik qo‘yib, bir o‘quvchi qiz beshik tebratib alla aytadi. Davradagi qizlar esa jo‘r bo‘ladilar.
O‘quvchi qizlar: Alla aytay, jonim bolam,
Orom olgin, alla.
Yurtimizning sher yigiti,
Yorug‘ yulduzi, alla…
Katta bo‘lib Vataningga
Sodiq bo‘lgin-a, alla…

Kecha va kunduz romanidan sahna ko‘rinishi

Abdulhamid Cho‘lponning “ Kecha va kunduz” romanidan parcha.
Sahnada ortidan izoh o‘qiladi
Qatnashuvchilar: prokuror,zakunchi, mirshab , tilmoch nazorati ostida Zebi kirib keladi.
Aybdorning kimligi surishtirilgach, sud darhol o‘rnidan turib,aybnomani o‘qidi.Undan keyin yana kalta savol-javoblar ketdi:
-Aybnomani eshitdingizmi?
— Ha…
-Mingboshi suvni o‘zi so‘radimi?
-Ha, o‘zi so‘radi..
-Mastmidi?
-K o‘p aroq ichib edi?
-Suvni kim berdi?
-Men berdim.
-Choynakdami?
-Ha…
-Mana bu choynakdami?
-Ha…
-Kimning choynagi bu?
-Meniki.
-Siznikimi?
-Ha, meniki.
-Ichida qanday suv borligini bilarmidingiz?
-Bilardim.
-Qanaqa suvidi?
-Irim suvidi .
-Kimga qilingan irim.
-Menga…
-Nima uchun irim qildirdingiz?
-Farzand bo‘lsin, deb…
Pastda o‘tirganlarning domladan boshqalari, s o‘ngra sud hay`atidan bir-ikki kishi, zakunchi va tilmoch yengilgina kulib q o‘ydilar.
-Nega u suvni mingboshiga berdingiz?
_Juda tashna bo‘lib so‘ragan edi, shundoqqina tokchadan olib uzatdim.
-Choynakda zahar borligini bilarmidingiz?
Zebi kuldi.
— Qiziq ekansan(o‘rusni sizlab bo‘lmaydi), men qayerdan bilay?
— Demak,eringizni o‘zingiz o‘ldirdingiz?
Zebi qattiqroq va ch o‘zibroq javob berdi:
— Y o‘-o‘-q!.. o‘libmanmi o‘z erimni o‘ldirib.
Prokuror bilan tarjimon o‘zaro maslahat qilishadi. Tilmoch hukmnomani o‘qib berdi:
“Aybdorning qilgan gunohi og‘ir bo‘lib, hozirgi nozik sharoitlar vaqtida davlat odamiga qasd qilgani uchun falon moddalar bo‘yicha oliy jazoga hukm qilish kerak bo‘lsa-da, bovujud O‘lka harbiy sudining sayyor hay’ati aybdorning madaniyatsiz yerli xalq ayoli ekanini, o‘zining yosh va turmushda tajrabasizligini va hamma gunohlarini nomus bilan iqror qilib bo‘yniga olganini nazarda tutib, bir qator moddalar bo‘yicha shunday hukm qilinadi
_Aybdor Zebinisa Razzoq so‘fi qizi Harbiy sudning hukmi bilan
7 yil Sibir qilindingiz .
Norozi bo‘lib Ariza berishingiz mumkin.”

Til mushoirasi

Keling, navbatni «Til mushoirasi»ga beramiz. Bunda biz ona tili saboqlarini «Fonetika», «Morfologiya», «Sintaksis» guruhlaridan tinglaymiz.
Nomlari alohida qayd etilgan holda, sahnada uch guruhda besh nafardan o‘quvchi chiqadi. Har bir guruh she’riy ta’rif beradi.
«Fonetika» guruhi:
1-o‘quvchi:
Bobolardan qolgan ezgu til,
Yozuvi buyukdir buni yaxshi bil.
Tovushlarda aks etadi,
Qalam buni bayon etadi.
2-o‘quvchi:
Tovushlarni ta’rif etay,
Ular tilning gavxari.
Shu boisdan alifbodan
Joy olishgandir bari.
3-o‘quvchi:
Oltovmiz biz, unutmang,
Bizda bor faqat ovoz.
O va a bizga qondosh,
I va ye esa safdosh,
U va o‘ g‘am bor yana,

Barimiz so‘zda bosh-qosh.
4-o‘quvchi:
Yigirma uch qarindosh,
Deyishar bizni undosh,
Ovoz-shovqin raqs tushsak,
Quvnaymiz bo‘lib qardosh.
5-o‘quvchi:
Tutuq belgisi bo‘lsam-da,
So‘zda mening o‘rnim bor.
Jur’at, Sur’at, Sa’dulla,
Yoddan chiqarmang zinhor.
«Morfologiya» guruhi:
1-o‘quvchi:
Jonivorga almashtirmang,
So‘roqlarim «Kim?», «Nima?»,
«Qayer?» ham menga tobe,
So‘z turkum sardori «Ot»man.
2-o‘quvchi:
So‘ylang, qay so‘z turkumi
Tovlanadi rang-barang.
Zavq berar darajam ham,
Deyishar «qanday?» «Sifat».
3-o‘quvchi:
Hammani bir-bir terib,
Hayron qildim hammani,
Hammani sanab «Nechta?»,
Ardoqlab «Son» der meni.
4-o‘quvchi:
Nima almashib kelar,
Ot, sifat, son o‘rnida?
So‘roq qilib, belgilab,
Toki ko‘rsatib tursam,
Der, «Olmosh» o‘z o‘rnida.
5-o‘quvchi:
Ovoz beramiz, ish bor joydan,
O‘rtog‘im belgini bildirar,
So‘roqlaridir «qanday?», «qaysi?»,
O‘zimni hech so‘ramang asli,
Doim harakatda bo‘laman.
«Fe’l» bo‘lib, ishga yuguraman.
«Sintaksis» guruhi:
1-o‘quvchi:
O‘zim gapning egasiman, egasi,
Hech bo‘lakka bo‘ysinmas xokimman,
Men ne desam kesim darhol ko‘najak,
«Qayer?», «Nima?», «Kim?» deb
So‘roqlab qolaman.
2-o‘quvchi:
Ega nima buyursa, men shunga tayyor,
Shaxs, sonda va zamonda mosligim bor.
Askariyat fe’ldan hosil bo‘lib doim,
Olmosh, otdan, sifat, sondan ifodam bor.
3-o‘quvchi:
To‘ldiruvchi derlar asli otimni,
Men ikkinchi darajali bo‘lakman.
Kesimjonning orqasidan ergashib,
Ma’nosini to‘ldirgani kerakman.
4-o‘quvchi:
Gapda otga bog‘langanman doim,
«Qanday?», «Qaysi?», kabi so‘roqlarim bor.
Ismimni der, erkalab «Aniqlovchi»,
Ega, kelishikda o‘rtoqdarim ko‘p.
5-o‘quvchi:
Ega bilan ishim yo‘q, kesimning oshnasiman,
Ish- harakatning «qachon?», «qanday?» yoki «qaerda?».
Menga kesim bo‘lsa bas, laxzada ishim bitar,
Ikkinchi darajali bo‘lak, ismimni «hol» deyishar.

Hamma birgalikda jo‘r bo‘lib, quyidagi she’r bilan kechani yakunlashadi.
Bobolardan bizga me’ros ezgu til!
Barcha qonuniyatin ardoqlab doim,
Ma’naviy me’rosni asragaymiz bil.
Qalbimizga, jonimizga ko‘zgu til.

Ona tili malikasi

1 – boshlovchi: O‘zbek tilimiz bugun 28 yoshga to‘ldi. Shuncha yillar davomida u o‘zligini aslo yo‘qotmadi.
2 – boshlovchi: Kelingdo‘stim, davramizga ona tili malikasini taklif qilsak va tavallud ayyomlari bilan muborakbod etsak.
Musiqa sadolari ostida ona tili malikasi tashrif buyuradi.
Ona tili : Bugun yurtda shodiyona
Bayram avjida do‘stlar,
Tabrik etib qutlagaysiz,
Qadrdon, aziz, do‘stlar!
Assalomu alaykum, jannatmakon yurt egalari, mustaqil vatan poydevorlari. Mening tavallud topgan kunim bilan qutlash uchun tashrif buyurgan aziz insonlar!
1 – boshlovchi: Ona tili malikasi, sizning tavallud topgan kuningiz bilan
HAMMA: Tabriklaymiz!
2 – boshlovchi: Necha yillardan beri biz seni ardoqlab, qalbimiz to‘rida saqlab kelamiz.
1 – boshlovchi: Malikam, sizni qutlash uchun dunyoning 7 iqlimidan kelgan mehmonlar navbat kutib turishibdi. Ruhsat bersangiz, ularni davramizga taklif qilsam.
1 – mehmon “Amor” ( ingliz tilida tabrik)
2 – mehmon “Kalinka” ( rus tilida)
3 – mehmon “Andijon polkasi” ( Andijonliklar)
4 – mehmon “Bahor va kuz”
Ona tili : Rahmat, azizlarim. Sizlarning tabrik so‘zlaringiz mening dilimni shod etdi. Meni e’zozlar ekansiz, millat ko‘zgusi bo‘lib qolaveraman.

Mavzuga doir:

Ona tili haqida rivoyatlar to‘plami

Til haqida yangi she’rlar, eng chiroyli she’rlar to‘plami

Til haqida maqollar

21-oktabr til bayrami uchun senariylar to‘plami

Onalar haqida sahna ko‘rinishi


Сценки про язык, сценки для мероприятий языкового фестиваля, набор сценок для праздничных вечеров 21 октября.

Если вы организуете мероприятие для языкового фестиваля, вам понадобятся сценарии для языкового фестиваля, вы можете скачать сценарии для языкового мероприятия с этой страницы. На этой странице собраны впечатляющие истории о родном языке. Самые свежие и лучшие стихи о языке размещены на этой странице.

Изображение матери и ребенка о родном языке

Мать и ребенок выходят на сцену под музыку.
Образ матери: Мои любящие дети, мои любимые, мои храбрые борцы, самоотверженные своей стране. Вы всегда должны защищать наш родной язык. Изучайте и уважайте иностранные языки наряду с нашим родным языком. Я обращаюсь к вам с просьбой сохранить чистоту нашего языка, постараться уместно использовать его богатые средства выражения, показать его красоту. Ваше совершенство проявляется прежде всего в вашей культуре поведения. Как говорится, «Доброе слово — пища души», «Строительство сердца — тысяча паломничеств в Мекку», живите сладко.

Образ ребенка: Мать Мунис, каждое твое слово для нас свято. Потому что вы наполнили наши сердца этим чувством и любовью.

Сцена из эпоса Кунтугмиш.

Отрывок из фольклора. «Кунтугмиш» эпос»
Автор:
Отрывок из эпоса «Кунтугмыш», одного из шедевров фольклора. Царь Кунтугмиш во время церемонии казни своих детей.
Мохиб:
Я не могу перестать говорить, что я умру,
Отсутствие не в глазах щедрых
Я сам вывел лодку из белой воды
Постарайся, Аяма.
Мужчины не заботятся о смерти
Слово «мусульманин» пришло из моего языка.

Холбека:
Каладин перец загружает галачи
Дурдонадан Анбар — устье горы
Мансур повесил тебя из-за Аналхака,
Ассаляму алейкум, дорогой человек
Волосы у девочек красивые
Помоги мне, дедушка Занги пастух
Мансур тебя повесил из-за аналхака
Привет, дорогой
Мохиб:
У меня плохо с соленостью. Моя мать пришла в этот мир и плакала без всякой радости. Примите свою судьбу. Что может этот дровосек?
Мы пришли из народа Зангара
Садовник радуется свежему цветку сада
Если ты плачешь, плачь к Богу, детка

Что выйдет из руки охотника
Царь ищет трон и гору
Закят человек всегда счастлив
Что выйдет из руки охотника
Если ты неверующий, тебя сожгут.

Гуркибой:
О палачи, убей меня первым, не дай Мохи умереть у меня на глазах, пусть мои глаза не видят. Я стар, дорога моя
Беклар минар вдова не кончается,
Никто в мире не должен быть таким, как мы
Не дай Мохи умереть несчастной из-за меня.
Не позволяй моим глазам увидеть мертвое тело Мохи
Жестокий палач, скажи мне, что ты не знаешь
Не плачь Мохини, играй и смейся
Убейте меня, повесьте Мохини, палачи.
Я стар, убей меня первым.
Мохи: палачи, я совершил грех. Гуркибой мне так вернул,
Я не делал того, что он сказал. У Гурки нет греха, убей меня.Бесплатный гуркини
сделай это Не бойся крови Гурки.
Ожидание:
Мое дитя прошло, за сколько гор
Подходит для двух штор зулфи
Уважаемые зрители
Смотри, что ты делаешь с мертвыми
я потерял время
Мое крыльцо разрушено
Смотри, что ты делаешь с мертвыми
Уступайте дорогу, дорогие зрители
Я буду радоваться перед моим ребенком
Сколько криков я сделаю в моем случае
Смотри, что ты делаешь с мертвыми
Беги, освободи моего ребенка.
Холбека:
Я назвал тебя принцем, я назвал тебя храбрым
Ты был такой болью в моем сердце.
Закрой глаза, ты не знаешь мальчика
Ты сказал повесить его
Ты сказал мне, что я знал
Ты заставил меня плакать и наполнил мои глаза слезами
Что ты хочешь?
Вы убили собственного ребенка как король
Не в силах идти, я упал с дороги
Не в силах летать, я отвернулся от своего крыла
Ты сказал повесить его
Я потеряла ребенка с Армоном.
Автор: В конце саги у всех был счастливый конец.

Пейзаж. Отрывок из романа Абдуллы Кадири «Ушедшие дни».

Автор: Отрывок из романа Абдуллы Кадири «Ушедшие дни».
Спасибо: извини, брат, мы побеспокоили тебя в нужное время.
Отабек: Ты не помешал, а порадовал. Так как я впервые приехал в ваш город, мне было очень скучно от незнакомости и одиночества.
Отабек: Дай мне кое-какие поручения, отец.
Гасанали: Давай, сын мой
Отабек: Спасибо, батюшка, а если нет, то почему бы тебе не сделать нам чаю?
Гасанали: Хорошо, сын мой.
Рахмат: Кем будет этот человек?
Отабек: Наш раб
Хамид: Твой раб?
Отабек: ТАК.
Спасибо: Что ты привез из Ташкента, брат?
Отабек: Мелочи: газмол, калапа зафази и горшочек.
Хамид: В Маргилоне рынок газмола и калапои афзаил оживлен.
Спасибо: Как ты нашел Маргилона, брат, он тебе понравился?
Отабек: Что я могу сказать? Я приветствовал Маргилан в любом случае. Маргилан – первый город Туркестана в ремесле вязания крючком. С того дня, как я приехал, я начал не любить ваш Маргилан. Так как у меня нет знакомых, о пребывании стало известно. отныне я согласен с Маргиланом, потому что такие дорогие, как ты, приходят и уходят.
Спасибо: прости, брат, я слышал от отца, что ты сегодня приехал в Маргилон. В противном случае я бы вам точно не надоел.
Отабек: Ты уверен?
Спасибо: Правда, когда мой отец ездил в Ташкент, они ходили прямо к вам во двор.
Отабек: Мне казалось, что найти свой двор сложнее. После этого к этому дворцу были приписаны копытные, которые приумножили наше богатство.
Спасибо: Ни в коем случае не извините.
Хамид: Сколько тебе лет?
Гасанали: Дай Бог, если этот год будет хорошим, они перейдут на 24.
Отабек: Мне 24 года, отец? Я не знаю, сколько мне лет.
Гасанали: Тебе 24 года, дорогой.
Хамид: Ты женат?
Отабек: Нет
Гасанали: Хотя в нескольких местах для Бека хотели найти девушку, сначала судьба не сложилась.После этого, из-за противодействия Бека браку, мы не можем сыграть свадьбу по сей день. Твердое намерение нашего великого мастера состоит в том, чтобы жениться на попрошайке после возвращения из этой поездки.
Рахмат: Вы слышали, что Мирзакарим женился на его дочери?
Хамид: Я не знал об этом. Я не думаю, что он сделал.
Спасибо: У нас в Маргилоне есть девушка, такая красивая, думаю, такой, как она, больше не будет. В нашем городе есть купец из Мирзакарима, а это его дочь. Может быть, вы знаете мистера Мирзакарима. Некоторое время работал ящикщиком в Ташкенте.
Отабек: Нет, не знаю.
Спасибо: Его двор — это здание за углом от стойки для обуви. Он гражданин. Поскольку он состоит в родстве с большинством дворян Ташкента, он знаком с вашим отцом.
Отабек: может быть
Спасибо: когда ты будешь нашим гостем, брат?
Отабек: Мы будем там, когда захочет Бог.
Спасибо: Нет, дорогой брат. Вы выбираете день, и мы здесь, чтобы пригласить вас.
Отабек: Чего заморачиваться?
Спасибо: нет такого понятия, как быть занятым. если возможно, мы переселим тебя из этого дворца во двор. А пока отложите день и будьте гостем. Мой отец очень хочет поговорить с вами о ситуации в Ташкенте.
Отабек: Мне трудно переехать из этого дворца в твой, но я всегда готов навестить твоего отца.
Спасибо: Будь здоров, дорогой брат. Можете ли вы назначить дату вашего визита?
Отабек: Как ты знаешь, ночью я свободен. В то же время у твоего отца нет другого выбора, кроме как отвечать, когда он захочет.
Спасибо: Могу я попросить вас быть здоровым. Можно ли приказывать незнакомцам убивать, ты не против? Даже когда нас зовут, есть люди, которые рядом с нами. Например, Мирзакарим подобен боксеру.
Отабек: Мне все равно.
Ученики уходят после поклона.

Декорации — Самая сладкая и самая острая еда

Входят король и его свита).
Шах: — Принеси мне самую вкусную еду в мире.
(Служители посовещались и приготовили кушанье из мяса языка).
Король (попробовав): — Как мне это сделать, вкус восхитительный?
1-й министр: — Прими ложку моей крови, Олимпиец! Это блюдо из мяса языка.
Шах: «До свидания, благослови твой разум!» А теперь принеси мне самую острую еду.
(На этот раз они также принесли ему мясо языка).
Шах: — Из чего состоит эта еда?
2-й министр: — О, мой мудрый! В этот раз мы также приготовили блюдо из мяса языка. Ведь мы думали, что нет на свете ничего горче горького слова, жестокого языка.
Шах: — Молодец, молодец! На самом деле нет в мире ничего слаще языка и горче языка.

Алишер Навои и спектакль на узбекском языке

(На сцене появляется фигура Навои).
(За кулисами) Алишер Навои всю жизнь прожил с горем народа, способствовал развитию родного языка, защищал и восхвалял его.В своих работах он доказал, что обаяние этого языка не меньше, чем у других языков, но в нем есть своя прелесть.
Алишер Навои:
Язык — это распустившийся тюльпан дерева, а слова — капли росы, упавшие на него.
Если человеческое тело — цветок, то язык — его прекрасный соловей.
Слова — настоящий шедевр в мире.
Дорогие мои дети, любите, берегите, чтите свою страну, свой народ и, конечно же, свой родной язык, который является для вас самым дорогим и священным, и вносите свой вклад в его развитие.
В турецком стихе я тяну
Я путешествовал по стране с ручкой.

Образ предков о нашем языке

(На сцену выходят студенты в лице Юсуфа Хос Хаджиба, А.Джами, А.Навои, Саадия Шерози, Миртемира и А.Орипова. Читают образцы своих произведений),
Ученик в лице Юсуфа Хос Хаджиба:
Я сочинил для тебя эти турецкие песни,
Не забудьте прочитать, помолитесь за меня.
Будьте осторожны со своими словами, не теряйте голову.
Берегите свой язык, не ломайте зубы.
Студент в лице А.Джами:
Дурга — это море слов и смыслов,
Слово — звезда интеллекта, которую носит человек.
Перламутровый хрусталь старого колеса,
Слово — бесценная жемчужина, достойная его.
Студент в лице Саади Ширози:
Сладко сформулированная слизистая кожа врага,
Грубое слово делает врага другом.
Студент в лице Миртемира:
Мой родной язык — мой родной язык.
К уху, привитому с пеленок.
Это язык моей страны, моей страны,
Это как мать-земля в древние времена.
Студент в лице А. Орипова:
Мой родной язык, ты там, без формы,
Время от времени я напишу стихотворение,
ты точно ушел
Я тоже буду попугаем.
Все фигуры уходят кланяясь.

Спектакль Усмана Насыра

(Играет грустная мелодия. На сцену выходит Усман Насир в современной одежде и читает стихотворение).
уважает мою работу
Он делает скульптуры из цветов.
Даже спустя тысячи лет
Не забывай меня дорогой.
Мои стихи будут услышаны,
Я никогда не умру!
Продолжение Хиотимна
Покровитель моего будущего,
Меня заменит садовник,
Я никогда не умру!
Когда поэма подходила к концу, двое полицейских связали Осману Насиру руку за спиной и увели его. Его мать выходит на сцену со следующими жалобами:
Айо, где ты, Осман?
Ты в грязном месте, Осман?
Ты в хорошем настроении, Осман?
Но это кромешная тьма
Ты дома, Осман?
Пусть твоя мать умрет, дитя мое, о,
Что такое темные дни?
Вы столько сожгли на клей?
Ты так сильно обожгла язык?
Темные ночи из глубин темной земли
Пусть печальный вздох придет в мир.
Для живых душ поделись своей душой,
Давайте выкрикнем.
О, о, посмотрите на счастье Усмана!
Судьба Ювонмарга — тысяча и одна
Конфликт с поколением, Усман!
О, Осман, со скорбным языком!
А у поэта тысяча и одна в груди
Ранение, тысяча ран Усман!
Пусть твоя мать умрет, дитя мое, о,
Какие проблемы у вас остались с клеветой?
Вы столько сожгли на клей?
Ты так сильно обожгла мой язык?
(Мама медленно отступает за занавеску).

Конкурс на тысячу долларов для лингвиста

Теперь «Тысяча монет для тех, кто знает язык…» Мы проведем конкурс
В класс пришла ученица и рассказала о русском языке,говорит загадку на английском или других языках. Ученик, знающий ответ на ребус, говорит перевод на узбекском языке.
Ученик 1: Пила — сверхуб, пила — снизуб
Посередине мясо нежное. (Зуби зык)
Ученик 2: Пила голубая
А пила внизу
Во рту нежное мясо. (Зубы, язык)
Ученик 3: То масло — пила, это масло — пила,
В середине есть мясо. (Зуб, язык)
Соревнования продолжаются в том же духе.

Это сценическое шоу

Девушки в национальных костюмах сидят полукругом. Поставьте люльку посередине, и школьница качнет колыбель и скажет алла. А девушки в кругу будут сопровождать.
Школьницы: Боже скажи, родная,
Успокойся, Алла.
Лев мальчик нашей страны,
Звезда света, алла…
Подрасти и уехать в свою страну
Будь верен, алла…

Сцена из романа «Ночь и день».

Отрывок из романа «Ночь и день» Абдулхамида Чолпона.
Объяснение читается после сцены
Участники: входит Зеби под наблюдением прокурора, закунчи, миршаба, переводчика.
После выяснения личности виновного суд тут же встал и зачитал обвинительное заключение, после чего последовали еще короткие вопросы и ответы:
— Вы слышали обвинительный акт?
— Да…
— Мингбоши сам просил воды?
— Да, спрашивал он себя..
— Он был пьян?
— Он много водки выпил?
— Кто дал воду?
-Я дал.
— В чайнике?
-Да…
— Это в чайнике?
-Да…
— Чей это чайник?
— Мой.
— Твой?
— Да, мой.
— Вы знали, какая в нем вода?
— Я знал.
— Какая вода?
— сок ирима.
— Кому это сделано?
— Мне…
— Почему ты это сделал?
— Завести ребенка…
Остальные сидящие внизу, учитель, а затем один-два человека из жюри, закунчи и переводчик, негромко засмеялись.
— Зачем ты дал эту воду тысяче?
_Он спросил, потому что очень хотел пить, так что я взял его с полки и протянул ему.
— Ты знал, что в чайнике яд?
Зеби рассмеялся.
— Если тебе любопытно (русских не обманешь), то откуда мне знать?
— Так вы сами убили своего мужа?
Зеби ответил строже и красноречивее:
— О, о, я умру, убив своего мужа.
Прокурор и переводчик консультируются друг с другом. Тильмох прочитал указ:
«Хотя преступление, совершенное подсудимым, является тяжким, и он должен быть приговорен к высшей мере наказания по таким-то и таким-то статьям за убийство общественного деятеля в сложившихся щекотливых обстоятельствах, тем не менее, выездное жюри Военного суда страны признало виновником быть нецивилизованному местному народу.Учитывая, что она женщина, что она молода и неопытна в браке, и что она с честью исповедала все свои грехи, она судится таким образом по ряду статей
_Айбдар Зебиниса Раззак, суфийская дочь, по приговору Военного суда
Вы были в Сибири в течение 7 лет.
Вы можете подать жалобу».

Языковая поддержка

Обратимся к «Тил Мушойраси». Здесь мы слушаем уроки родного языка от групп «Фонетика», «Морфология», «Синтаксис».
На сцену выйдут пять студентов в трех группах, имена которых будут записываться отдельно. Каждая группа дает поэтическое описание.
Группа «Фонетика»:
Студент 1:Красивый язык, оставленный предками,
Его сочинения великолепны, хорошо его знаю.
Это отражается в звуках,
Перо дает понять.
Студент 2:
Я описываю звуки,
Они жемчужина языка.
Поэтому из алфавита
Может быть, у них есть место.
3-й ученик:
Нас шестеро, не забывай
Все, что у нас есть, это звук.
О и а связаны с нами,
Я и ты равны,
Мы с ним снова грустим,

Мы все согласны.
4-й ученик:
Двадцать три двоюродных брата,
Они говорят, слушайте нас
Если мы танцуем громко
Давай будем счастливы, брат.
5-й ученик:
Хоть я и знак ареста,
У меня есть место в слове.
Мужество, Скорость, Садулла,
Не забудь, зинхор.
Группа «Морфология»:
Студент 1:
Не променяй на животное,
Мои вопросы: «Кто?», «Что?»,
«Где?» тоже подвластно мне
Лидером словесной категории является «Лошадь».
Студент 2:
Скажите, какая группа слов
Это красочно.
Уровень удовольствия
Они говорят «как?» «Качественный».
3-й ученик:
собрать их всех по одному
я всех удивил
Считая всех, «Сколько?»
Он благородно называет меня «Сын».
4-й ученик:
В чем дело
Вместо существительного, прилагательного, числа?
Путем опроса и отметки
Пока я показываю
Der, «Местоимение» стоит на своем месте.
5-й ученик:
Голосуем, откуда есть работа,
Мой друг дает знак,
Вопросы «как?», «какой?»,
Не спрашивай меня вообще
Я всегда в движении.
Будучи «глаголом», я бегу на работу.
Группа «Синтаксис»:
Студент 1:
Я хозяин речи, хозяин,
Я правитель, который не подчиняется ни одной части,
Что бы я ни сказал, это будет немедленно вырезано.
«Где?», «Что?», «Кто?» что
Я спрошу.
Студент 2:
Я готов ко всему, что велит Господь,
У меня есть договор в лице, числе и времени.
Аскариат всегда происходит от глагола,
У меня есть выражения из местоимений, существительных, прилагательных и чисел.
3-й ученик:
Дополнительные слова — мое настоящее имя,
Я второсортный персонаж.
Вслед за Кесимжоном,
Мне нужно дополнить смысл.
4-й ученик:
Я всегда говорю о лошади.
У меня возникают вопросы типа «Как?», «Какие?»
Произнеси мое имя, ласково «Определитель»,
Да, у меня много товарищей по соглашению.
5-й ученик:
Мне нет дела до хозяина, я знаю порез,
«Когда как?» или где?».
Если есть порез для меня, я закончу работу через минуту.
Пьеса второго сорта, они зовут меня «Хол».

Все собираются вместе и заканчивают вечер следующим стихотворением.
Красивый язык, доставшийся нам от наших предков!
Всегда подчиняясь всем законам,
Знайте, что мы защитим духовное наследие.
Зеркальный язык нашего сердца и души.

Королева родного языка

1 – ведущий: Нашему узбекскому языку сегодня 28 лет. За все эти годы он ни разу не потерял свою личность.
2 — ведущий: Давай, дружище, пригласим в наш круг королеву родного языка и поздравим ее с днем ​​рождения.
Королева родного языка посещает под звуки музыки.
Родной язык: Сегодня в стране радость
В разгар праздника, друзья,
Поздравляю,
Дорогие, дорогие, друзья!
Мир вам, хозяева небесной земли, основы независимой Родины. Дорогие люди, зашедшие поздравить меня с днем ​​рождения!
1 — ведущая: Королева родного языка, с днём рождения тебя
ВСЕ:Поздравляем!
2 — ведущая: Сколько лет мы вас чтим и храним в сердце.
1 — ведущий: Принцесса, гости из 7 климатов мира ждут вас в очереди, чтобы поприветствовать вас. Если позволите, я приглашу их в наш круг.
1 — гость «Amor» (приветствие на английском языке)
2 — гость «Калинка» (на русском языке)
3 — гость «Андижанская полька» (андижанцы)
4 — гость «Весна и осень»
Родной язык: Спасибо, мои дорогие. Ваши поздравительные слова меня порадовали. Пока вы со мной, я останусь зеркалом нации.

Предмет:

Сборник рассказов о родном языке

Новые стихи о языке, сборник самых красивых стихов

Пословицы о языке

Сборник сценариев языкового праздника 21 октября.

Сцена про матерей.

Telegramda o‘qish

Понравилась статья? Поделиться с друзьями:
BAXTIYOR.UZ
Комментарии: 8
  1. Munisxon

    Juda zo‘rrr.Raxmat

  2. Аноним

    :twisted: :twisted: :twisted: :twisted: :twisted: :twisted: :twisted: ;-) ;-) ;-) ;-) ;-) ;-) ;-) ;-) :x :| :| :| :| :| :| :idea:

  3. Dili

    :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :idea: :arrow:

  4. Аноним

    :idea: :oops: ;-) :mrgreen: :cool: :arrow:

  5. Firuza

    Rahmat :oops:

  6. Shirin

    Zoʻr sahna koʻrinishi ekan

  7. Аноним

    :mrgreen: :mrgreen: :cool: :cool: :arrow: :arrow: :???: :?:

  8. JAmwud

    Zor lekn koproq ciqarilar :!:

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: