Alisher Navoiy haqida sahna ko‘rinishlari to‘plami

Alisher Navoiy haqida sahna ko‘rinishlari to‘plami

Alisher Navoiy tavalludi va Navoiyxonlik tadbirlari uchun bir necha eng yaxshi sahna ko‘rinishlari to‘plamini qabul qiling.

Eslatib o‘taman, Alisher Navoiy tavalludi uchun tadbir tashkil etayotgan bo‘lsangiz mana bu sahifadagi senariylardan foydalanishingiz mumkin. Alisher Navoiy g‘azallarini audio shaklda mana bu sahifadan, matn ko‘rinishida mana bu sahifadan yuklab olishingiz mumkin.

Musiqiy ilmida zamonasining yagonasi bo‘lmish mavlono Alishoh bir kuni davlatmand oliy hazrat Navoiyga arz qilib, “Sizning oliy iltifotingizdan va marhamatingizdan umid shulki, vaqf boshqaruvchilari olti oylik maoshimni birdaniga bersalar, har oyda ularga bosh og‘rig‘i bo‘lib yurmasam”, dedi. Oliy hazrat javob qildi:
– Mavlono, umrimizdan olti kun qolganmi-yo‘qmi, bilmaymiz. Nima uchun siz omonat hayotga bu qadar e’tiqod qilib, olti oylik maoshni oldindan talab qilasiz?
Mavlaviy janoblari dedi:
– Siz buyruq beravering, ular pulni beraversinlar. Bordiyu o‘lib qolsam, o‘sha pul go‘ru kafanimga yarab qolar.
Shunda on hazrat dedilar:
– O‘ligi ham bir balo, tirigi ham bir balo deganlari siz ekansiz-da?!

Xondamir,
“Makorim ul-axloq”dan

Sizni ushbu sahifa ham qiziqtirishi mumkin: Til haqida sahna ko‘rinishlari to‘plami

Bir kuni Mirtemir domlaning uyiga bordik. Domla o‘zbek mumtoz adabiyotini juda yaxshi biladigan, zukko odam edi. Suhbat asnosida kabinetiga kirganimizda, kitob javonining ko‘zga yaqin yerida Pushkin, eng chekkada esa hazrat Navoiyning suratlari turardi. Shunda men ajablanib: «Bu qanaqasi bo‘ldi, domla, vatanparvarligingiz qayerda qoldi, o‘zbekning daho shoirini bir chekkaga surib qo‘yibsiz» dedim. Domla bir necha soniya sukut saqlab turdi-da, ke­yin jilmaygancha: «Men Pushkinga qarashga uyalmayman, chunki uning butun ijodini o‘qiganman, o‘rganganman. Hazratga qarashga esa uyalaman, sababi, u kishining ijodini aql bilan ham, qalb bilan ham anglab yetganimcha yo‘q» deb javob qildi. Mana shu gaplarni taniqli navoiyshunos olim Abduqodir Hayitmetovga aytganimda, u kishi «Garchi men butun umrimni Navoiy ijodini o‘rganishga baxshida etgan bo‘lsam-da, bu ummon tubiga yetolgan emasman» dedi.

Erkin Vohidov. «So‘z latofati

Alisher Navoiy va haj safari haqida sahna ko‘rinishi

Shoir Mir Alisher Navoiyning yoshi bir joyga yetganda,ko‘ngli hajga borishni istab qolibdi. Yurt sultoni Husayn Boyqaro bilan xayrlashib ketish maqsadida uning huzuriga kelibdi va maqsadini unga tushuntiribdi.
(Parda ochildi)
Husayn Boyqaro:Siz hajga borib kelganlardan ko‘proq savob ishlar qilgan mo‘tabar zotsiz.
Alisher Navoiy:Axir…
Husayn Boyqaro:Do‘stim,hozir vaqti emas,tushuning.
Oradan bir yil o‘tibdi. Mir Alisher yana hajga ketish harakatiga tushibdi. Safari oldidan do‘sti Sulton Husayn bilan ko‘rishish uchun saroyga kelibdi.
Alisher Navoiy:Do‘stim,siz bilan xayrlashish uchun keldim.
Husayn Boyqaro:Do‘stim,yurtimiz notinch,ulus orasida norozoliklar kuchayib ketmoqda. Sizsiz ulusni boshqarish qiyin. A’yonlarga ishonib bo‘lmaydi,payimni qirqish maqsadida bo‘ladilar. Do‘st deb bilsangiz meni yolg‘iz tashlab hech qayoqqa ketmangiz.
Alisher Navoiy:Mayli,kelasi yil Navro‘zi olamda ,albatta, safarga otlanaman.
Bu orada qish chiqib,bahor sepini yoyib kirib keldi. Hamma yoqni navro‘zi olam egallabdi. Navoiy Sulton javob bersa ham,bermasa ham,albatta jo‘nab ketaman. Ketish oldidan do‘stim bilan xayrlashay. deb Husayn Boyqaro huzuriga kelibdi va yana maqsadini tushunti-ribdi.
Alisher Navoiy:Navro‘zi olam mo‘tabar kunda men haj safariga otlandim. Siz bilan xayrlashay deb huzuringizga keldim.
Husayn Boyqaro:Jo‘nashingiz aniqmi?
Navoiy:Ha,bu gal meni safardan hech kim qaytara olmaydi,hatto sizdek do‘stim-u yurt sultoni ham.
Husayn Boyqaro:Unday bo‘lsa men roziman. Mayli do‘stim,mening uchun ham ziyorat qiling. Ziyoratingiz qabul bo‘lsin. Iloho omin. Ketishingizni hech kim bilmasin,tunda yashirincha yo‘lga otlaning.
Alisher Navoiydo‘sti bilan xayrlashib,uyiga qarab jo‘nadi. Ko‘chasining boshiga yetay deganda unga bir yigit hamroh bo‘libdi.
Yigit:Assalomu alaykum!Siz ham o‘sha yoqqami?
Alisher Navoiy:O‘sha yog‘ingiz qayoq?
Yigit:Qayoq bo‘lardi , Alisher Navoiy hazratlarining uylariga-da. Men qishloqda turaman. O‘tin terib sotib kun ko‘raman. Eshitishimcha,Alisher Navoiy degan kishi mashhur shoir,podsholikning kattasi bo‘lsa ham,bizdaqa g‘arib bechoralarga naïf ko‘p tegib turar ekan. Shu kishidan panoh izlab bu yerlarga keldim. Endi balsam,xato qilibman.
Alisher Navoiy:Nega endi?
Yigit:E,siz so‘ramang ,men aytmay. Hali eshitmadingizmi?Soir hajga ketayotgan emishlar. Bilmadim,bu yog‘I nima bo‘larkin?
Alisher Navoiy yigit bilan gaplashib uyiga kelib qolganini payqamay qolibdi. Ne ko‘z bilan ko‘rsinki,hovlisi odamga to‘lib ketibdi. Bu yerda shoirlar-u hofizlar,mashshoqlar-u xattotlar,kitob bitarlar-u toshtaroshlar,naqqoshlar-u munaqqidlar singari do‘stlaridan tashqari, novvoy-u oshpazlar,bog‘bon-u temirchilar,aravakashlar-u hammollar,xullas,shoirni tanigan borki,hammasi hozir-u nozir emish.
Hozir bo‘lganlardan biri:Ana hazratning o‘zlari kelib qoldilar.
(Haligi yigit hamrohi Alisher Navoiy ekanligini bilib,hayratdan yoqasini ushlab qolibdi. )
Alisher Navoiy:Tinchlikmi o‘zi?
Alisher Navoiyning shogirdi:Tinchlikka-ku tinchlik.
Alisher Navoiy:Bo‘lmasa bunchalik ko‘p kishilarningshoir kulbasiga tashrif buyurishi va alar yuziga tashvish alomatlari soya solishining boisi ne?
Shogirdi:Buni alarning o‘zlaridan so‘rasangiz.
Hozir bo‘lganlardan biri:Bizni tashlab safar ixtiyor qilganinggiz haqida mish-mishlar to‘g‘rimi, hazratim?
( Navoiy boshini egib,sukut saqlaganicha turib qoladi).
Shogirdlardan biri:Xaloyiq,eshitmadim demangiz,eshitmaganingiz bo‘lsa,eshiting,hazratim ertaga tong saharlab do‘st – oshnolariga ham bildirmay safarga jo‘nab ketmoqchilar.
(Hamma tomondan shov-shuv ko‘tarildi).
Bir kishi:Hazratimni bu yo‘ldan qaytarmoq lozim. ularsiz holimiz ne kechadi?
Ikkinchi kishi:Nima bo‘lardi,yurt tinchligi buzilib,yana nohaq qon to‘kilishlar boshlandi.
Binoiy:Hazrat,safar ixtiyorini tark eting. Sizsiz holimiz zabun bo‘ladi:ariqlar qazilishi,binolar qurilishi to‘xtab qoladi. El boshi g‘alayon,to‘s-to‘palondan chiqmaydi.
Keksa temirchi:Ulus masjid desa,masjid soldirdingiz, madrasa desa madrasa qurdirdingiz. Siz bino qildrgan bu hammomlar,ko‘priklar,ariqlar,hovuzlar,bog‘u-rog‘lar,kutubxonalar savobning o‘rnini bosolmaydimi?
Dehqon bobo:Siz yetimlarga- ota,uysizlarga-uy,suvsizlarga- suv berdingiz,sizning rahm-shafqa,mehr-muruvvatingizdan odamlargina emas,jonivor,hatto hasharotlar ham bahramanddirlar. Shuning o‘zi savob.
Yana biri:To‘g‘ri aytdingiz, otaxon!
Dehqon bobo haq gapni aytdilar. Axir o‘zingiz:
Odamiy ersang, demagil odami
Onikim, yo‘q xalq g‘amidin g‘ami,
Demaganmidingiz?! Ha,siz o‘zingizga safar ixtiyor qilgan bo‘lsangiz,ulus buni kechiktirish yo qoldirishingizni o‘tinadi.
Alisher Navoiy:Yurtimning tinchligi,xalqimning faravonligi men uchun azizdir. Men roziman.

Ushbu sahifani ham o‘qib ko‘ring: Onalar haqida sahna ko‘rinishi

Alisher Navoiy va Abdurahmon Jomiy suhbati sahna ko‘rinishi

Sahnada boshlovchi Navoiy siymosini eslab shunday deydi:
Assalom, Navoiy, g‘azal sultoni
Yetubdur suhbatingiz olmoq mahali.
Siz-la diydorlashmoq so‘z istak edi,
Muborak yoshingiz bir imkon berdi.

Buyuk tog‘lar ishra bo‘lib buyukroq,
Suyuk tog‘lar ishra bo‘lib suyukroq
Navoiy ko‘rinar ko‘zimga mening,
Nafasi urilar yuzimga mening.
Shundan keyin davraga Navoiy siymosi kirib keladi.
Navoiy siymosi shunday deb murojaat etadi:
Emas bu maydon ichra turmoq,
Nizomiy oanjasiga panja urmoq.
Kerak she’r oldida hamki she’r jangi,
She’r bo‘lmasa bo‘lg‘ay bori palangi.
Men turkcha boshlabon rivoyat,
Qildim bu fasonani hikoyat.
Yo‘ldasa bu yo‘li Nizomiy yo‘lim,
Qo‘ldasa Xusrav bila Jomiy qo‘lim.
Navoiy o‘tirib ijod qila boshlaydi, shu payt Abdurahmon Jomiyning Navoiyga ta’rifi aytiladi:
«Bu qalamga falakdin ofarinlar yog‘ilsin, chunki bu muloyim naqshlarni o‘sha qalam yaratdi. Navoiy forsiy tilda ijod qilganlarga rahm-shavqat qildi va o‘z asarlarini turkiy tilda bitdi. Navoiy asarlarini forsiyda bitganda edi, boshqa shoirlarning ijod qilishiga majoli qolmasdi.
Bir necha o‘quvchilar:
Besh yarim asrdan o‘tsada ustoz
Siz tergan gavharga biz hanuz muhtoj
Siz tuzgan devonga yetmaydi quloch
Siz turkiy tiliga qo‘ydirdingiz toj

Besh yarim asrdan o‘tsada zamon
Adolatga chorlar siz qurgan minor
O‘tsada necha yil necha bir zamon
Shoirlar bo‘ynida siz bergan tumor

O‘tsada necha yil necha bir zamon
Shoirlar bo‘ynida siz bergan tumor
Nizomiy qoliga qo‘liga urdingiz
So‘ng bu maydon ichra surdingiz
Go‘yoki besh doston besh haykal bo‘lib
She’riyat ko‘ksiga qasr qurdingiz.

Navoiy:Assalomu alaykum, ustoz,mavlono.
Lutfiy:Va alaykum assalom, inim Alisher xo‘sh,bugun menga qanday mashqlaringizni keltirgan erdingiz.
Navoiy:Bir g‘azal bitgan erdim.Ruxsat bersangiz o‘qib bersam.
Lutfiy:Qani, o‘qingchi.
Navoiy:Orazin yopg‘och ko‘zimdin sochilur har lahza yosh,
Bo‘ylakim paydo bo‘lur yulduz nihon bo‘lg‘och quyosh.

Lutfiy:Va, allo,agar muyassar bo‘lsa erdi , o‘zimning forsiy va turkiy tillarda
yozgan 12 ming baytimni shul g‘azalga almashtirgan bo‘lur erdim.Ofarin,ofarin,tasannolar bo‘lsun .Nasib ersa siz buyuk shoir bo‘lursiz.

Guli: Hamon yodimdadur gul chog‘i erdi,
Ko‘rishgan maskanim gul bog‘i erdi
Ochilgan rang-barang gullar chamanda
Quyoshda barq urib aylardi xanda
Ochib gul daftarin bulbul o‘qirdi,
Muhabbat haqida doston to‘qirdi.
Esimda qutqarib hijron o‘limdin
Gapirgan gaplari ushlab qo‘limdin
Qilib to‘y so‘ng bo‘lurmiz birga doim
Seni ko‘p ko‘rmasin menga xudoyim.
Hayhot faqat meni ko‘p ko‘rdi senga
Ajal o‘z zaxrini ichkazdi menga.
Enaga: Qizim, tinchingni ol, bezovta bo‘lma
Ha deb bexudaga g‘amlarga to‘lma
Shukur qil Тangriga bir oz durustsan.
Guli: Shukur, Тangri uchun qurbon bulurmen
Enaga: Hali bir g‘unchasen kelgay bahoring
Ochilgaysan hali kulgay nahoring
Guli: Oh qaydam, g‘unchamen kelmas bahori
Ochilmas hech qachon, kulmas nahori.
Enaga: Sabr qil, jon bolam, kelur bahoring
Guli: Dunyo bo‘hton ila, g‘iybatga kondir
Qilichdin, nayzadin bo‘hton yomondir.
Enaga: Navoiy hech qachon bo‘htonchilarga
Quloq solgan emas, solmas ularga.
( Shu payt sahnaga Alisher Navoiy kirib keladi. )
Navoiy: Ko‘zim chiqsen seni ko‘rguncha mundoq
Kesilsen til seni so‘rguncha mundoq
Guli: Alisher, nomusim, orim o‘zimda,
Alisher, yo‘q sira yolg‘on so‘zimda
Navoiy: Gulim, anglat bu ne hol
Guli: Mening dardimni qo‘y, qo‘zg‘atmagin… Oh…
Seni ko‘rdim shu bas, Alhamdulilloh…
Navoiy: Тushuntir, qiynama, anglat bu ne hol
Guli: Saodat g‘unchasin zulm etdi paymol
Faqat bir iltimos, ko‘rkam chamanda,
Ochib gul – g‘unchalar etganda xanda
Saharlab qilmayin odatni kanda
Kirib gulzor aro sayr aylaganda
Kirib gulzor aro misoli Farxod,
Chaman bulbullari qilganda faryod,
Juvonmarg g‘unchani ham esla, yod et.
Unutma, doimo ruhimni shod et.
Navoiy: Umidsiz bo‘lma hech, o‘ynab ketarsen,
Sevinch gulzorida parvoz etarsen.
Guli: Alisher ne uchun xo‘rlik yaralgan?!
Nechun jabr-u sitam, zo‘rlik yaralgan?!
(Qo‘lda yalong‘ochlangan qilich bilan Husayn Boyqaro keladi).
Husayin: Hayhot bu qanday sharmandalik?!
Guli: Shohim, Alisherda gunoh yo‘q! Uni men chaqirtirdim.
Husayin: (taajjubda) Bu qanday hol?
Guli: Shohim, siz Majiddinni…
Navoiy: (hayojonda) Majiddin?
Guli: Sovchi qilib yuborganingizda ko‘nishga majbur bo‘ldim. Chunki, u agar haramingizga kelishga rozi bo‘lmasam, Alisherning halok etilishini aytdi.
Husayin: Alisherni kim halok qilmoqchi ekan?
Guli: Siz.
Husayin: Bo‘hton!
Guli: Qo‘lingizda yalong‘och qilichingiz bo‘lmasa, so‘zingizga balki ishongan bo‘lur edim…
Husayin: (qilichini tashlaydi) Ochiqroq so‘zlang.
Guli: Yana qanday narsa yopiq qoldi?
Husayin: Alisher bilan qanday munosabatda ekanligingiz men uchun qorong‘u.
Guli: Vaziringiz shohning xabari bor degan edi-ku.
Husayin: Nimadan?
Guli: Alisher bilan mening oramda bo‘lgan muhabbatdan.
Husayin: (hayojonda) Muhabbat! Yo rabbiy, bu qanday hol.
Guli: (Alisherga yuzlanib) Men o‘laman, hozirga qadar hammadan sir tutgan dardimni aytmay ilojim yo‘q. Alisher, azizim! Men asta ta’sir qiluvchi zaxar ichgan edim. (Hamma hayojonda).
Navoiy: Zaxar?!
Husayin: Yo rabbiy, bu ne hol?
Guli: Zaxar o‘z ishini qildi. Ado bo‘ldim. So‘nggi tilagim sizni ko‘rib o‘lish erdi. Тangri tilagimni qabul etdi. Shohim, Alisherga ozor bermang, u buyuk odam!
Husayin: (boshi quyi solingan) Nechun avvalroq bilmadim? Yanglishdim.
Guli: (bezovta) Alisher, meni bu yerdan olib keting, yolg‘iz qo‘lingizda jon beray.
Navoiy: Gulim, bizning kunlarimizda adolatning boshi yanchildi.
Zamon donoga dor, johil uchun yor
Yomonga gul berur, yaxshiga deb xor.
Yomonga baxt berur, yaxshini badbaxt
Qilur zolim uchun, baxsh aylagay taxt.

Jarchi kiradi: — Shohruhmirzo saltanatlarida G‘iyosiddin Bahodir o‘g‘il ko‘rmishdir. Siz azizlardan shu o‘g‘longa ismi-jismiga mos ism qo‘yib berishlaringizni so‘rab, G‘iyosiddin Bahodir qadam ranjida qilmishlar.
— Marhabo, qadamlariga hasanot! (chaqaloqni ko‘tarib G‘iyo¬siddin kiradi) Mir Said G‘iyosiddinning qo‘lidan chaqaloqni oladi: -/bay-bay-bay! Bu go‘dak yuzidan Ollohning nuri yog‘ilmish. Farishtalar uning xizmatidadir. Mir Said chaqaloqni A.Jomiyga uzatadi. Jomiy bir zum bolaga tikilib qoladi:
— Peshonalari keng, ko‘zlari tiyrak, boqishlari ma’noli. Men
go‘dakda ulug‘xosiyatni sezdim. Olloh turk xalqiga buyuk insonni
in’om etgani rost bo‘lsin. Ollohim, yomon ko‘zdan o‘zing asra.
Bolani Mavlono-Lutfiyga uzatadilar. Lutfiy chaqaloqqa tikilib, shunday deydi: — Shoyad, G‘iyosiddin Bahodir biz qalam ahllarini hurmat qilib, ism qo‘yib berishimizni so‘rabdilar. Mening tilagim she’riyatning she’ri — Mir Alisher bo‘lsin.
G‘iyosiddin Bahodir ta’zim bajo keltiradi.

Keksalar: Borakallo, borakallo ustoz. Ayni ko‘ngildagi gapni
aytdingiz.Chaqaloqni olib ketadilar. —
Sahnaga ikki boshlovchi chiqadi.

1-boshlovchi: Besh asrki, bu nur so‘nmay dunyoni munavvar etib kelmoqda.

2-boshlovchi: Besh asrki, bu nur Bobur va Mashrab bo‘lib, Erkinu Abdulla bo‘lib ash’or bitmoqda,
1-boshlovchi: Bu ko‘hna quyosh abadiy ekan, yana ko‘p davrlar bu nur shoir bo‘lib ash’or bitajak.

2-boshlovchi: Navoiy qalbining navosi — Navoiysi abadiy so‘nmasdir.

(sahna ko‘rinishida to‘qima qahramonlar bo‘lishi mumkin)
Sulton Xusayn Boyqaro taxt ustida o‘tiribdi. yonida mulozimlari va vazirlari. Ular bilan bugungi kundagi davlat siyosatini, xalqdan yig‘ilishi lozim bo‘lgan soliqlarni muhokama qilmoqda.
Husayn: Majiddin! Soliqlar masalasi nima bo‘lmoqda?
Amir Majiddin: Sultonim! Xalq soliqlarni vaqtida bermayapti kuni kecha Hirot uchun sizning farmoni oliyingiz bilan yangi soliq joriy etilgandi. Biroq xalq juda sust soliq berishda.
Husayn: Xoja Muzaffar!
Xoja Muzaffar! Labbay sultonim.
Husayn: siz davlatning soliq ishlari tartibchisisiz. Nega bunday sustkashliklar bo‘lmoqda.
Xoja Muzaffar! Sultonim. Kuni kecha biz sizning farmoningiz bilan soliqlarni yig‘ish ishlarini olib borishni boshladik. Ammo do‘stingiz Alisher bizga qarshiliklar qilmoqda.
Husayn: Alisher! Nahotki?
Amir Majiddin: Xa shohim siz bilmassiz. Alisher bizning ishlarimizga hamisha qarshilik qilib kelmoqda.
Husayn: Mumkin ermas! U mening chin do‘stim. U hayotim quvonchi, davlatim tayanchidir.
Amir Majiddin: SHohim, ana Xoja Muzaffardan ham, xoja Qutbiddinlardan ham so‘rang. Inoning, Alisher saltanatingiz rivojining soyasi
Xoja Muzaffar: Uni Hirotdan yo‘q qilish kerak.
Hamma: ha, ha shohim yo‘q qilish kerak.

Xoja ABZAL: SHokim, shokim. Men sizga yangi asl sharob olib keldi. Voy shokim.
Xoja Abzal oqsoqlanib kelib, Sulton Xusayinga xumchadagi sharobni tutadi.
Xoja ABZAL: Voy SHultonim, men sizga Asl Eron sharobini olib keldim.
Husayn: Aldamadingmi?
Xoja ABZAL: Voy shokim. Kecha Erondan karvon keldi. Men shu karvondan ming tillaga sotib oldim. Sizga deb
Husayn: Xa xa Makkor. Qani berchi, shu sharobingdan.
Xoja Abzal sharobdan Xusaynga quyib beradi. Xusayn sharobni ichib:
Husayn: Tufe-e-e-e-e nomard. YAna aldabsanku?
Xoja ABZAL: voy shultonim, sizni aldamadim.
Husayn: hay nodon, qanaqa Eron sharobi? Buni shahar o‘rtasidagi Bobur baqqol do‘konidan keltirgansan? Har safar qilgan ishing shu – aldaysan!
Xoja ABZAL: Voy shohimmmmm! Afu eting! Meni aldashdi. Men ularni tutaman.
Husayn: Go‘rda tutasan ularni. Bor, o‘zimizning yerto‘ladagi asl sharobni olib kel.
Xoja ABZAL asl sharob olib kelgani chiqib ketadi.
Amir Majiddin: Ex sultonim. SHu telba majnun ham odam bo‘lib saroyda yursa? Nega uni yo‘qotib yubormaysiz?
Husayn: Amir Majiddin. Xoja Abzalni ilk bor Xorazm uchun bo‘layotgan jangda uchratganman. O‘shanda u 15 yashar bola edi. SHu bola mening hayotimni qutqargandi. Agar u bo‘lmaganda men otim bilan birga jarga qulagan bo‘lardim. Meni qutqaraman deb, boshini toshga urib olgan. SHu-shu bu telba Abzalni men o‘z inmdek bilaman. To‘g‘ri, u meni ko‘p aldaydi, laqillatadi. Ammo bu meni hafa qilmaydi.
Amir Majiddin: Uzr Sultonim! Biz buni bilmas edik.
Husayn: Xo‘sh, soliq masalasi so‘ngra Alisher masalasi ne bo‘ldi.
Amir Majiddin: Alisher do‘stingiz har ishda birinchi bo‘lmakchi on hazratlari. Aql-u zakovatda ham. Mamlakatni boshqarishda ham.
Husayn: Dushmanim shahzoda yodgorning bir gapi yodimda qolgan edi. Vazirlarimdan bir sotqin emish.
Amir Majiddin: SHohim, agar siz Alisherni yo‘q qilmas ekansiz, kunlar kelib odamlar Amir Husaynnig zamonida Alisher Navoiy degan shoir o‘tgan deb emas, balki, Alisherning zamonida Amir Husayn degan shoh o‘tgan deyishadi. Nomingiz tarix changlarida qolgay. Alisher bir daraxt, siz esa soya bo‘lib qolasiz. Nomingiz Alisherning soyasi bo‘lib qolgay.
Xusayn: Yo‘qoll. Iflossss. Alisherga til tekkizma.
Amir Majiddin: On hazratim. Men bir qul itingizman. SHuning uchun ham ko‘chada tishlagan har bir narsamni sizga ilinaman.
Husayn: Nima qil deysizlar ahir Alisher saltanimning tinchlik mash’ali.
Muzaffar barlos: Kamina Muzaffar barlos beklar beki sifatida shuni aytamanki, Bu mash’al ofat keltiradi sizga.
Vazirlardan biri: Agar undan voz kechmasangiz bizlar bilan orangizga nifoq tushadi. Mamlakatni ushlab turganlar – beklar. Alesher ketmasa Beklar Samarqand sultonining oldiga ketib qoladilar.
Amir Majiddin: Alisherni qatl etib bo‘lmaydi. Xalq bosh ko‘taradi. Uni Astrobodga hokim qilib jo‘nating.

Husayn: CHaqiring Alisherni.
Alisher Navoiy kirib keladi.
Alisher Navoiy: SHahriyori zamini zamon. Meni yo‘qlamishlar.
Husayn: Alisher, do‘stim. Hozir Astrobod viloyati juda ham qoloq. Sizdin o‘zga hech kim u yerni obod qilib kelolmaydi.
Alisher Navoiy: SHohim. Meni vazirlikdan chetlating, ammo uzoqqa yubormang.
Husayn: Alisher!
Alisher Navoiy: Mayli Hazratim. Biz birga ulg‘aydik. Kelajak, adolatli saltanat haqida fikrlar yuritdik. Ammo yoshligimizni zamon olib ketdi. Ikkimizning oramizga g‘iybat oraladi. Siz g‘iybatchilarga inondingiz.
Husayn: Alisher, do‘stim!
Alisher Navoiy: Vidolashaylik on hazratim. Men erta tongda Hirotni tark etaman.
Alisher yo‘lga otlanadi. Vazir Majiddin va qolgan fitnachi beklar esa uning ortidan o‘g‘lini ayg‘oqchilikka jo‘natadi.
Amir Majiddin: O‘g‘lim Mansur sen Alisherni Astrobodning o‘zida yo‘q qilasan.
Muzaffar barlos: Mana bu zahar. Buni uning ovqatiga qo‘sh.
Amir Majiddin: bor o‘g‘lim, Xudo yor bo‘lsin.
XOJA ABZAL: Nomardlar. Alisherga fitna uyutirishdi. Nokaslar. Men ham Alisher ortidan Astrobodga borib uni qutqaraman.
YArim yo‘ldan qaytadi.
XOJA ABZAL: Voy, Alisher may va sharob ichmaydiku. SHohiiiimmm, sizga boshqa asl sharob olib keldiiimmmm. Juda qimmatbahooo…

Uktamov Nuriddin Erkinboy o‘g‘li
Uchqo‘rg‘on tuman 37-sonli umumiy o‘rta ta’lim maktabi
ona tili va adabiyot fani o‘qituvchisi

O‘quvchilar va Navoiy siymosi haqida sahna ko‘rinishi

Mumtoz kuy chalinadi Navoiy o‘z ijodxonasida…

Kecha kelgumdur debon ul sarvi gulro‘kelmadi
Ko‘zlarimg‘a kecha tong otquncha uyqu kelmadi,
Lahza-lahza chiqdimu chektim yo‘lida intizor
Keldi jon og‘zimg‘ayu ul sho‘xi badxo‘kelmadi

(Navoiy qiyofasidagi o‘quvchi)ga yuzlanib, qalb so‘zlarini izhor etadilar.

1-o‘quvchi.
Assalom tabarruk Navoiy bobo
Tavallud kuningiz muborak bo‘lsin,
Ruxingiz qo‘llasin bizno doimo
Mangulik joyingiz nurlarga tolsin.
Bugun yurtimizda katta tan’tana
Shogirdlar quvonchi bilan birjahon
Sultoni o‘zingiz g‘azal mulkining
Sizni sharaflaydi zaminu-zamon
2-o‘quvchi.
Assalom Navoiy ey buyuk ustoz
Poyingizga ta’zim etgani keldik
Madhingiz tillarda jaranglatib soz
Ruhingizni shod etgani keldik.
Ulug‘ustoz sizga ta’zim, sizga shon
Nomingiz tillarda zaminu-zamon

3-o‘quvchi.
Aziz bobojon! Siz betakror va boqiy siymosiz. Siz yaratgan asarlar samodek tiniq, tongdek shaffof, musiqiy ohanglar bilan yo‘g‘rilgan. Asarlaringizni o‘qir ekanmiz, har bir satringizdan o‘z xalqingizga, insoniyatga cheksiz mehringiz, u bilan bir jon bir tan ekanligingizni anglash qiyin emas:
Vatan tarkini bir nafas aylama,
Yana ranji g‘urbat havas aylama.

4-o‘quvchi:
Aziz bobojon! Siz jozibador baytlaringiz bilan inson bolasiga o‘z san’atkorligingiz ila so‘zning sehrini, hayotning ma’nosini, saodatning eshigini ochib berayotgandeksiz. Bu gulshanda saodatning kaliti odamlarga yaxshilik qilishda ekanligini anglatdingiz.
Bu gulshan ichra yo‘qtur baqo guliga sabot,
Ajab saodat erur yaxshilik bila chiqsa ot.
5-o‘quvchi:
Ulug‘ustoz! Siz hassos shoirimiz A.Oripov aytganlaridek, qilich bilan emas balki qalam kuchi bilan butun olamni zabt etgan nazm gulshanining sohibqironisiz, g‘azal mulkining sultonisiz, Siz bir umr
Odamiy ersang demagil odami
Onikim yo‘q xalq g‘amidin g‘ami, degan shioringizga sodiq qoldingiz.
Tabarruk, qutlug‘yoshingiz muborak bo‘lsin, aziz bobojon!

Navoiy:
Assalom, assalom, aziz avlodim!
Sizlarga doimo tole’ bo‘lsin yor.
Sizlarga tangridan so‘rayman kamol
Sizlar menga avlod donish, baxtiyor.

Asta-sekin Navoiy sahnadan chekinadi.(o‘quvchilar chiqib ketadilar).

Mavzuga doir:
Alisher Navoiy haqida ma’lumot, tarjimai hol, hayoti va ijodi

Alisher Navoiy haqida she’rlar

Alisher Navoiy ruboiylari eng sara ruboiylar audio shaklda


Получите одни из лучших наборов спектаклей ко дню рождения Алишера Навои и мероприятиям Навои Хана.
Напоминаю, что если вы организуете мероприятие ко дню рождения Алишера Навои, вы можете воспользоваться сценариями на этой странице. Вы можете скачать газели Алишера Навои в аудиоформате с этой страницы, а в текстовом виде с этой страницы.
Однажды… сцена
Маулана Алишах, единственный в свое время занимающийся музыкальной наукой, однажды обратился к государственному деятелю, Его Высочеству Хазрату Навои, и сказал: «Я надеюсь, что благодаря вашей высокой милости и милости администраторы фонда дадут мне мою зарплату за шесть месяцев сразу, если я не буду давать им головную боль каждый месяц», — сказал он. Его Высочество ответил:
— Молана, мы не знаем, осталось ли нам жить шесть дней. Почему вы так верите в спасение жизни и требуете зарплату за полгода вперед?
Г-н Маулави сказал:
— Вы отдаете приказ, пусть дают деньги. Если я умру, эти деньги пойдут на мою могилу.
Тогда Его Святейшество сказал:
— Ты тот, кто говорит, что мертвый — это одна беда, а живой — такая же беда?!
Хондамир,
Из «Макорим уль-ахлак».
Вас также может заинтересовать эта страница: Сборник сценок про язык
«Мне стыдно смотреть на Навои» — история из жизни
Однажды мы пошли в дом учителя Миртемира. Домла был интеллигентным человеком, хорошо знавшим узбекскую классическую литературу. Когда мы вошли в его кабинет во время разговора, у книжной полки стояли портреты Пушкина, а в дальнем конце – портреты Хазрата Навои. Тогда я удивился и сказал: «Что случилось, учитель, где же ваш патриотизм, вы оттеснили гениального поэта узбекского в сторону». Учитель помолчал несколько секунд, потом улыбнулся и сказал: «Мне не стыдно смотреть на Пушкина, потому что я прочитал и изучил все его произведения. «Мне стыдно смотреть на Хазрата, потому что я еще не понял работы того человека и умом, и душой», — ответил он. Когда я сказал эти слова известному навоийскому ученому Абдукадиру Хайтметову, он сказал: «Хотя я посвятил всю свою жизнь изучению творчества Навои, я не достиг дна этого океана».
Эркин Вахидов. «Изящество речи
Сцена об Алишере Навои и паломничестве
Когда поэт Мир Алишер Навои достиг определенного возраста, он захотел отправиться в паломничество. Султан страны пришел к Хусейну Бойгаро попрощаться и объяснил ему свою цель.
(занавес открылся)
Хусейн Бойгаро: Вы уважаемый человек, совершивший более достойных дел, чем те, кто совершил хадж.
Алишер Навои: Ведь…
Хусейн Бойгаро: Мой друг, сейчас не время, пойми.
С тех пор прошел год. Мир Алишер снова отправился в паломничество. Перед поездкой он пришел во дворец, чтобы встретиться со своим другом Султаном Хусейном.
Алишер Навои: Друг мой, я пришел попрощаться с тобой.
Хусейн Бойгаро: Друг мой, в нашей стране неспокойно, растет недовольство людей.Без вас трудно управлять страной. Аянам нельзя доверять, они здесь, чтобы урезать мою долю. Если ты считаешь меня другом, не оставляй меня в покое.
Алишер Навои: Хорошо, в следующем году обязательно поеду в путешествие на Наврози.
Тем временем зима ушла и пришла весна. Новруз повсюду. Ответит Навои Султан или нет, я обязательно уйду. Перед отъездом он попрощался с моим другом. Хусейн пришел к Бойкаре и еще раз объяснил свою цель.
Алишер Навои: На Наврози я отправился в паломничество. Я пришел попрощаться с тобой.
Хусейн Бойгаро: Вы готовы уйти?
Навои: Да, на этот раз меня никто не сможет отвратить от поездки, даже такой друг, как ты, султан страны.
Хусейн Бойгаро: Тогда я согласен. Что ж, мой друг, заходи и ко мне. Пусть ваш визит будет принят. Боже Аминь. Идите тайком ночью, чтобы никто не знал, что вы уходите.
Алишер попрощался с Навоийдости и отправился домой. Когда он дошел до начала своей улицы, его сопровождал молодой человек.
Парень: Привет! Ты тоже здесь?
Алишер Навои: Где этот ваш жир?
Молодой человек: Куда бы это, в дом Алишера Навои. Я живу в деревне. Я зарабатываю на жизнь, собирая дрова и продавая их. Я слышал, что человек по имени Алишер Навои — ​​известный поэт и старейшина королевства, но у него много наивного прикосновения к бедным иностранцам вроде нас. Я пришел сюда в поисках убежища от этого человека. Извините, я сделал ошибку.
Алишер Навои: Почему сейчас?
Парень: Не спрашивай, я не скажу. Вы еще не слышали, что Суир собирается в хадж. Не знаю, что это за масло?
Алишер Навои не заметил, как вернулся домой после разговора с молодым человеком. Вы своими глазами видите, что двор полон людей. Кроме его друзей, таких как поэты и хафизы, художники и каллиграфы, книготорговцы и каменщики, художники и критики, есть еще пекари и повара, садовники и кузнецы, возчики и носильщики, так что есть те, кто знает поэта. сейчас на виду.
Один из присутствовавших: пришел сам Ана Хазрат.
(Халиги от удивления схватился за воротник, когда узнал, что это его компаньон Алишер Навои.)
Алишер Навои: Сам мир?
Ученик Алишера Навои: Мир и мир.
Алишер Навои: Если нет, то с чем связано такое количество людей, посещающих хижину поэта, и выражение беспокойства на их лицах?
Студент: Если вы спросите их самих.
Один из присутствующих: Верны ли слухи, что вы оставили нас и решили отправиться в путь, милорд?
(Навои склоняет голову и молчит).
Один из учеников: «Люди, не говорите, что я не слышал, если вы не слышали, послушайте, господин мой, завтра утром они собираются в путь, не сказав своим друзьям и знакомым».
(со всех сторон поднялся шум).
Один человек: Нужно свернуть моего господина с этого пути. что мы будем делать без них?
Второй человек: Что произойдетмир в стране был нарушен, и снова началось несправедливое кровопролитие.
Бинай: Господи, оставь путешествие на усмотрение. Без вас наше положение будет хуже: рытье канав, строительство зданий прекратится. Голова Эля не выходит из хаоса и неразберихи.
Старый кузнец: Когда Улус говорит мечеть, ты построил мечеть, а когда говоришь медресе, ты строил медресе. Разве эти построенные вами бани, мосты, канавы, бассейны, сады и библиотеки не заменяют заслуги?
Дедушка-земледелец: Ты дал отцов сиротам, дома бездомным, воду тем, у кого нет воды, не только люди, животные, даже насекомые получают пользу от твоего сострадания и доброты. Вот почему это заслуга.
Другой: Ты прав, отец!
Дед Дехкан правильно сказал. Ведь вы сами:
Если ты человек, то ты не человек
Ониким, горя народа нет,
Разве ты не сказал?! Да, если вы решились на поездку, улус просит вас отсрочить или отложить ее.
Алишер Навои: Мне дороги мир моей страны и благополучие моего народа. Я согласен.
Также читайте эту страницу: Сцена про матерей
Сцена разговора Алишера Навои и Абдурахмана Джами
Вспоминая фигуру Навои, ведущий говорит:
Здравствуй, Навои, султан газелей
Это место, где можно поговорить.
Я хотел встретиться с вами,
Ваш благословенный возраст дал вам возможность.
Великие горы больше в размерах,
Жидкие горы жидкие
Мне кажется,
Его дыхание касается моего лица.
После этого в круг входит фигура Навои.
Фигура Навои обращается следующим образом:
Не оставаться в этом пространстве,
Лапать оанжу Низами.
Перед нужной поэмой битва стихов,
Если стиха нет, то ладно.
Я турецкое повествование,
Я рассказал эту историю.
В пути, это моя дорога Низами,
Хусрав и Джами — мои руки.
Навои начинает творить сидя, в этот момент произносится описание Навои Абдуррахманом Джами:
Да прольется благословение на это перо, ведь именно этим пером были созданы эти нежные узоры.Навои проявил милосердие к тем, кто писал на персидском языке и заканчивал свои произведения на турецком языке.Если бы произведения Навои были закончены на персидском языке, других поэтов не было бы возможность творить.
Несколько читателей:
Пять с половиной веков спустя он учитель
Нам все еще нужен драгоценный камень, который вы выбрали
Созданного вами дивана недостаточно
Вы ставите корону на турецкий язык
Прошло пять с половиной веков
Башня, которую вы построили для справедливости
Сколько лет прошло в прошлом?
Амулет, который вы дали поэтам
Сколько лет прошло в прошлом?
Амулет, который вы дали поэтам
Вы ударили Низами по руке
Затем вы вошли в это поле
Говорят, что пять эпосов — это пять статуй.
Ты построил замок на сундуке поэзии.
Встреча Навои с Лутфием
Навои: Здравствуй, учительница, мавлана.
Лутфий: Здравствуйте, мой дорогой Алишер, какие упражнения вы мне сегодня показывали?
Навои: Муж, я закончила газель, если позволите, прочту.
Лутфи: Давай,прочитайте это.
Навои: Из моих закрытых глаз ежеминутно текут слезы,
Вдоль меня появится звезда и маленькое солнышко.
Лутфий: Боже мой, если бы было возможно, я бы писал на своих персидском и турецком языках.
Я бы обменял свои 12000 стихов на эту газель.Молодец,молодец,поздравляю.Если повезет,ты станешь великим поэтом.
Монолог Навои и Гули
Гули: Я до сих пор помню, когда это был цветок,
Место, которое я видел, было цветочным садом
Есть много ярких цветов, которые раскрылись
Шахта крутилась на солнце
Соловей читал из раскрытой цветочной тетради,
Он написал рассказ о любви.
Я помню, ты спас меня и умер
Я понял, что он сказал
После свадьбы мы всегда будем вместе
Я не хочу тебя слишком сильно видеть, Боже мой.
Хейхот только видел много меня для тебя
Смерть дала мне свой яд.
Няня: Дочка, успокойся, не волнуйся.
Не беспокойтесь о том, чтобы сказать да
Слава богу, ты немного честен.
Гули: Спасибо, я пожертвую ради Бога
Няня: У тебя еще есть бутон, приходи весной
Не смейтесь, когда вы открываете его
Гули: Боже мой, это весна
Обед, который никогда не открывается, никогда не смеется.
Няня: Потерпи, милый, весна придет
Гули: Мир полон клеветы и сплетен
Клевета с мечом и копьем — это плохо.
Няня: Навои никогда не клеветникам
Он не слушал их, он не слушал их.
(В этот момент на сцену выходит Алишер Навои.)
Навои: Я буду молчать, пока не увижу тебя
Молчи, пока твой язык не попросит тебя
Гули: Алишер, моя честь, у меня есть сердце,
Алишер, в моих словах нет лжи
Навои: Гулим, в чем дело?
Гули: Останови мою боль, не провоцируй… Ой…
Я видел тебя, Альхамдулиллах…
Навои: Объясните, не мешайте мне, расскажите, что происходит
Гули: Он угнетал бутон счастья
Всего одна просьба, моя красавица
Распустившийся цветок — это цветок, когда он достигает бутонов
Не делай этого утром, избавься от привычки
Когда он ходит в цветочном саду
Войди в цветник и пример Фархода,
Крик соловьев
Вспомни молодую почку.
Не забывай, всегда весели мою душу.
Навои: Не отчаивайся, сыграешь
Ты летишь в цветник радости.
Гули: Почему Алишера унижают?!
Зачем ты страдаешь, зачем творится насилие?!
(Хосейн Бойкара идет с обнаженным мечом в руке).
Хусейн: Эй, какой позор?!
Гули: Шахим, у Алишера нет греха! Я звонил ему.
Хусейн: (удивленно) Как это?
Гули: Шахим, ты Маджиддин…
Навои: (взволнованно) Маджиддин?
Гули: Мне пришлось привыкнуть, когда ты послал меня сватом. Потому что он сказал, что если я не соглашусь прийти в твой гарем, Алишера убьют.
Хусейн: Кто хочет убить Алишера?
Гули: Ты.
Хусейн: Клевета!
Гули: Если бы у тебя в руке не было обнаженного меча, я бы поверил твоему слову…
Хусейн: (роняет меч) Говорите более открыто.
Гули: Что еще закрыто?
Хусейн: Я не знаю, какие у вас отношения с Алишером.
Цветок:Ваш министр сказал, что у короля есть новости.
Хусейн: От чего?
Гули: От любви между мной и Алишером.
Хусейн: (взволнованно) Любовь! Господи, как это?
Гули: (обращаясь к Алишеру) Я умираю, не могу не рассказать о своей боли, которую до сих пор скрывала от всех. Алишер, дорогой! Я выпил медленнодействующий яд. (Все в восторге).
Навои: Захар?!
Хусейн: О Господь, в чем дело?
Гули: Захар сделал свое дело. Мне жаль. Моим последним желанием было умереть, увидев тебя. Бог принял мое желание. Шахим, не обижай Алишера, он великий человек!
Хусейн: (опустив голову) Почему я не знал раньше? Я был неправ.
Гули: (возмущенно) Алишер, забери меня отсюда, дай мне умереть в твоих руках одной.
Навои: Дочь моя, в наши дни глава юстиции уничтожен.
Время коротко для мудрого, но для невежественного
Он дарит цветы плохим и ненавидит хороших.
Он дает счастье плохим и несчастье хорошим
Для тирана дай мне трон.
Вертеп
Входит глашатай: — В царствование Шахрухмирзы Гиязиддин Бахадир был сыном. Гиязиддин Бахадир, который просил вас дать этому мальчику имя, подходящее для его тела, был занозой в заднице.
— Привет, удачи тебе в твоих шагах! (Входит Гиёсиддин с младенцем) Мир Саид берет ребенка из рук Гиосиддина: -/пока-пока-пока! Свет Божий сияет от лица этого младенца. Ангелы к его услугам. Мир Саид передает ребенка А. Джами. Джами мгновение смотрит на мальчика:
— Лбы у них широкие, глаза острые, кормление осмысленное. Мне
Я чувствовал величие в ребенке. Дай бог турецкому народу великого человека
пусть будет правдой, что он дал подарок. Боже, защити меня от дурного глаза.
Ребенок передан Маулана-Лютфи. Лутфий смотрит на младенца и говорит: — Возможно, Гиязиддин Бахадир попросил нас дать ему имя из уважения к жителям Калама. Мое желание — быть стихотворением поэзии — Мир Алишер.
Гиязиддин Бахадир кланяется.
Старейшины: До свидания, до свидания, учитель. Слова в моем сердце
Они заберут ребенка. —
На сцену выйдут два ведущих.
Ведущий 1: Этот свет освещает мир уже пять столетий.
Ведущий 2: Пять веков этим светом были Бабур и Машраб, и писал Эркину Абдуллах.
Ведущий 1: Пока это старое солнце вечно, этот свет еще много раз станет поэтом.
2-й спикер: Навои сердца Навои — Навои Навои вечно неугасима.
Новая сцена для Навои Хана
(в окне просмотра сцены могут быть символы текстуры)
Султан Хусейн Бойкара восседает на троне. со своими чиновниками и министрами. Он обсуждает с ними сегодняшнюю государственную политику, налоги, которые надо собирать с народа.
Хусейн: Маджиддин! Что происходит с налогами?
Амир Маджиддин: Мой Султан! Люди не платят вовремя налоги Вчера вашим указом был введен новый налог для Герата. Однако люди платят налоги очень медленно.
Хусейн: Ходжа Музаффар!Ходжа Музаффар! Лаббай султаним.
Хуссейн: вы занимаетесь налоговыми делами в штате. Почему такие задержки?
Ходжа Музаффар! Султан. Вчера мы начали собирать налоги по вашему распоряжению. Но твой друг Алишер против нас.
Хусейн: Алишер! Это?
Амир Маджиддин: Да, мой король, ты не знаешь. Алишер всегда был против нашей работы.
Хусейн: Это невозможно! Он мой настоящий друг. Он радость моей жизни, опора моей страны.
Амир Маджиддин: Шохим, спроси у Ходжи Музаффара и Ходжи Кутбиддина. Ино, Алишер — тень развития твоего королевства
Ходжа Музаффар: Его нужно убрать из Герата.
Все: да-да, короля надо уничтожить.
Ходжа АБЗАЛ: Я в шоке, я в шоке. Я принес вам новое оригинальное вино. Вау, я в шоке.
Прихрамывая, подошел Ходжа Абзал и протянул вино из хумчи султану Хусейну.
Хваджа АБЗАЛ: О, мой ШУЛТАН, я принес тебе настоящее иранское вино.
Хусейн: Ты обманывал?
Ходжа АБЗАЛ: Ого, мой шок. Вчера прибыла колонна из Ирана. Я купил этот караван за тысячу золотых. Тебе
Хуссейн: Ха-ха Маккор. Дай мне немного твоего вина.
Ходжа Абзал наливает Хусейну вина. Хусейн выпил вина:
Хусейн: Туф-и-и-и-и-намер. Ты опять обманываешь?
Ходжа АБЗАЛ: О мой султан, я не обманывал тебя.
Хусейн: дурак, что за иранское вино? Вы принесли это из бакалейной лавки Бабура в центре города? Вот что ты делаешь каждый раз — обманываешь!
Ходжа АБЗАЛ: Ух ты, мой царь! Прошу прощения! Меня обманули. Я поймаю их.
Хусейн: Вы держите их в могиле. Иди, принеси оригинальное вино из нашего погреба.
Ходжа АБЗАЛ выходит с оригинальным вином.
Амир Маджиддин: Мой бывший султан. Что, если этот сумасшедший сумасшедший будет ходить по дворцу в образе мужчины? Почему бы не потерять его?
Хусейн: Амир Маджиддин. С Ходжой Абзалом я впервые познакомился во время битвы за Хорезм. Тогда он был 15-летним мальчиком. Этот мальчик спас мне жизнь. Если бы не он, я бы упал в овраг со своей лошадью. Он ударился головой о камень, чтобы спасти меня. Я знаю этого сумасшедшего Абзала как своего собственного. Это правда, он часто обманывает меня. Но это меня не беспокоит.
Амир Маджиддин: Прости, Султан! Мы этого не знали.
Хусейн: Ну, что произошло после налоговой проблемы и проблемы Алишера.
Амир Маджиддин: Ваш друг, Алишер, первый человек, который все делает. Тоже в разведке. Даже в управлении страной.
Хусейн: Я вспомнил высказывание моего врага принца Ядгора. Один из моих министров — предатель.
Амир Маджиддин: Шахим, если ты не уничтожишь Алишера, люди скажут, что во времена Амира Хусейннига был поэт по имени Алишер Навои, а во времена Алишера был царь по имени Амир Хусейн. Пусть твое имя останется в пыли истории. Алишер дерево, а ты будешь тенью. Пусть твое имя будет тенью Алишера.
Хусейн: Уходи. Ифлосссс. Не разговаривайте с Алишером.
Амир Маджиддин: Мой господин. Я твоя рабская собака.Вот почему я виню тебя во всем, что кусаю на улице.
Хусейн: Что скажешь, Алишер — факел мира моего королевства.
Музаффар Барлос: Как Камина Музаффар Барлос, я говорю, что этот факел принесет вам беду.
Один из министров: Если вы не откажетесь, между вами и нами возникнет конфликт. Те, кто держит страну, являются гвардейцами. Если Алешер не уйдет, беки пойдут к султану Самарканда.
Амир Маджиддин: Алишера нельзя казнить. Народ поднимет головы. Отправьте его в Астробод в качестве губернатора.
Хусейн: Позвони Алишеру.
Входит Алишер Навои.
Алишер Навои: Поэтическая земля времени. Не скучай по мне.
Хусейн: Алишер, мой друг. Астробадский район сейчас очень отсталый. Никто, кроме вас, не может улучшить это место.
Алишер Навои: Шохим. Удалите меня от служения, но не посылайте меня далеко.
Хусейн: Алишер!
Алишер Навои: Да, милорд. Мы выросли вместе. Мы думали о будущем, о справедливом царстве. Но время унесло нашу молодость. Между нами ходят сплетни. Вы поверили сплетникам.
Хусейн: Алишер, мой друг!
Алишер Навои: Прощаемся, милорд. Я уеду из Герата рано утром.
Алишер идет по дороге. Министр Маджиддин и остальные заговорщики послали своего сына шпионить за ним.
Амир Маджиддин: Мой сын Мансур, ты уничтожишь Алишера в самом Астробаде.
Музаффар Барлос: Это яд. Добавьте это в его еду.
Амир Маджиддин: сын мой, да благословит тебя Бог.
ХОДЖА АБЗАЛ: По имени. Они составили заговор против Алишера. Нокас. Я также пойду за Алишером в Астробод и спасу его.
Половина пути назад.
ХОДЖА АБЗАЛ: Увы, Алишер не пьет ни пива, ни вина. SHohiiiimmm принес вам еще одно оригинальное виноiiimmmm. Очень дорого…
Уктамов — сын Нуриддина Эркинбоя
Учкурганская районная общеобразовательная средняя школа № 37
учитель родного языка и литературы
Сцена про студентов и характер Навои
Классическую мелодию играет Навои в своей студии…
Кипарис не цвел вчера
Мои глаза не спали вчера до рассвета,
Я жду на пути к концу
Он пришел ко мне в рот, а король не пришел
Обращаются к (ученик в форме Навои) и высказывают свои душевные слова.
1-й ученик.
Привет, дедушка Навои
С днем ​​рождения,
Пусть твой дух ведет нас всегда
Пусть твое смертное место наполнится светом.
Сегодня в нашей стране большой праздник
Мир с радостью учеников
Султани владеет газелью
Он будет чтить вас навсегда
2-й ученик.
Здравствуй Навои, великий учитель
Мы пришли поклониться тебе в ноги
Пойте свою мелодию на разных языках
Мы здесь, чтобы подбодрить вашу душу.
Гроссмейстер, кланяюсь тебе, слава тебе
Ваше имя везде на языках
3-й ученик.
Дорогой дедушка! Вы уникальны и вечны. Созданные вами работы ясны как небо, прозрачны как утро и перемешаны с музыкальными тонами. Читая ваши произведения,Нетрудно понять из каждой строчки твоей безграничной любви к своему народу, человечеству, что ты с ним одна душа:
Не покидай родину ни на глоток,
Не злитесь и не ревнуйте снова.
4-й ученик:
Дорогой дедушка! Своими притягательными стихами вы словно открываете двери счастья человеческому ребенку своим артистизмом, волшебством слов, смыслом жизни. В этом гульшане вы объяснили, что ключ к счастью — делать добро людям.
Этот цветок полон лягушек,
Аджаб саад эрур хорошо, если это выйдет.
5-й ученик:
Владелец! Как сказал наш чуткий поэт А. Орипов, ты — обладатель гульшана поэзии, покоривший весь мир не мечом, а силой пера, ты — султан газельского имения.
Вы не человек
Вы остались верны своему девизу, что народ без друга — горе для народа.
С днем ​​рождения, дорогой дедушка!
Навои:
Здравствуй, здравствуй, мое дорогое поколение!
Пусть ты всегда будешь благословен.
Я прошу Бога благословить тебя
Вы для меня мудрое, счастливое поколение.
Постепенно Навои уходит со сцены (уходят студенты).
Предмет:
Информация, биография, жизнь и творчество Алишера Навои
Стихи об Алишере Навои
Рубаи Алишера Навои — лучшие рубаи в аудиоформате

Telegramda o‘qish

Понравилась статья? Поделиться с друзьями:
BAXTIYOR.UZ
Комментарии: 5
  1. Shabnam

    :idea:

  2. MunisA

    Rahmat

  3. Аноним

    :idea:

  4. Araylim

    :idea:

  5. Аноним

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: