Til haqida yangi she’rlar, eng chiroyli she’rlar to‘plami

Til haqida yangi she’rlar, eng chiroyli she’rlar to‘plami

Til haqida chiroyli she’rlar Ona tili yangi she’rlar, til bayramiga atalgan sara she’rlar to‘plami.

Eslatib o‘taman, til haqidagi qo‘shiqlar ushbu sahifada, til to‘g‘risida maqollar ushbu sahifada, til bayrami tabrik va tilaklari ushbu sahifada, til haqidagi boshqa she’rlar mana bu sahifada berilgan. 21-oktabr til bayrami senariylarini ushbu sahifada yuklab olishingiz mumkin.

Til haqida ajoyib she’r

Ona tilim
Iroda Umarova

Ona tilim – yurak qatimdan
Mehr bo‘lib sochilgan jarang.
Qulog‘imga go‘dak paytimdan
Alla bo‘lib singigan ohang.

Ona tilim – necha asrlar
Kurashida yenggan polvonim.
Necha ajdod, necha nasllar
Suyib o‘tgan turkiy zabonim.

Ona tilim – do‘ppi kiygan So‘z,
Doim yangi yo‘lcha-atlasi.
Bir satriga tashlasangiz ko‘z,
Tovlanadi ming-ming qirrasi.

Ona tilim – asalchoy ta’mli,
Bulbultalqin, muhabbatsheva.
Lablarimga ko‘chirgum doim
Talaffuzin men seva-seva.

Ona tilim – yurak qatimdan
Mehr bo‘lib sochilgan jarang.
Qulog‘imga go‘dak paytimdan
Alla bo‘lib singigan ohang…

Yurak tili

Nodirjon Uzoq

YuRAK TILI
Dunyo soqov edi, tuyqus so‘z so‘radi – sado bo‘lding,
Jilva sochdi mavjlaringda oyu yulduz – samo bo‘lding,
Koinotning burjlariga yoyilgan kuy – sano bo‘lding,
Sen tufayli vujudimga jo bo‘ldi-ku jonim, tilim.
Toshga ham til ato etgan sirli bitik – tilsim sensan,
Zarang moziy darvozasin ochqich kalit – «sim-sim» sensan.
Kamalakday lisonlar ko‘p – yolg‘iz yurak tilim sensan,
Tilmoch bo‘lding muhabbatga mehmon bo‘lgan onim, tilim.
Sen suluvsan – Qoshg‘ariyni Majnun kabi ko‘yga solgan,
Alisherbek vasf etay deb chiroyingni o‘yga tolgan,
Qodiriy ham Cho‘lpon suyib, oshiq joni o‘tda qolgan,
Ishq ahlining sharoridan sharaf topgan shonim, tilim.
Ko‘ksimdagi chechagim sen – kim qo‘l cho‘zdi yulmoq uchun,
Poymol etib, so‘ng ustimdan qah-qah otib kulmoq uchun,
Xazinasan, qulf eshigi – tilsiz, dilsiz gumroh uchun,
Siymu zarim, dur-gavharim, tilla to‘la konim, tilim.
Yov yo‘lasa, qilich-qalqon so‘zing tutib, qasd bo‘laman,
Ta’zim qilsa Senga, men ham otdan tushib past bo‘laman.
Sasing tuysam safarlarda, safo ichra mast bo‘laman,
Soqiy mudom saxiy senga – saodatli jomim, tilim.
Dilim sarxush, tilim biyron – abad baxtga yorligimsan,
Xudoyimning mukofoti – mangu maqtov yorlig‘imsan,
Ko‘zim deymi, yuzim deymi – boshdan-oyoq, borlig‘imsan,
Yetmish ikki tomirimda oqib turgan qonim, tilim.
Ey, sen xazon bilmas bog‘im, o‘zbekiy sof guling bo‘lay,
Guling uzra qanot qoqqan beorom bulbuling bo‘lay.
Hech bo‘lmasa, iltifot qil, bir qo‘riqchi quling bo‘lay,
Davlatli sultonim, tilim – oliymaqom xonim, tilim.
Sen bo‘lmasang, ko‘kka eltar nurli narvon, yo‘lim qayda?!
Sen sarbonsan, dilim – ziyo ortgan karvon, qo‘nim qayda?!
Tirikman, sen bois boqiy menga davron – o‘lim qayda?!
Sen borsanki, jaranglagay ko‘k toqida nomim, tilim!

Ona tili haqida baxshiyona she’r

Ko‘z ochib yorug‘ jahonga,
Kirganda har bir insonga.
Onaning allasi aziz,
allaning tili eng laziz.
Muqaddas azon aytilib,
Qo‘yilgach ism bitilib,
Quloqqa har kuni quyilgan,
Qalbdan joy olib suyilgan,
Otamning ravon tili bu,
Onamning biyron tili bu!
Mixli tuyoqla boychibor,
Yo‘rtganda chopolmay nochor,
Barchin qurreyi qizdirgan,
G‘anim tulpordan o‘zdirgan.
Jumanbulbulning jirasi,
Qodir baxshi do‘mbirasi,
Mehnatkashning zafaridan,
Butun dunyo xabaridan,
So‘zlagan latif tildir bu,
Kuylagan zarif tildir bu.
Koshg‘ariyning devonida,
Xos Hojibning jovonida,
Rabg‘uziy rivoyatlari,
Boqirg‘on hikoyatlari,
Yassaviy hikmatlarida,
Lutfiyning suhbatlarida,
Mir alisher dunyosida,
Mirzo Bobur urxosida,
Yangragan aziz tildir bu,
Jon kabi aziz tildir bu!
Mashrabning yohu shiddati,
Nodirabegim ziynati,
Cho‘lponning oh nolasida,
Usmon Nosir jolasida,
Fitrat Botu fig‘onida,
Behbudiyning zabonida,
Qodiriy tug‘yonlarida,
Xamzaning isyonlarida,
Qaynagan pishgan tildir bu,
Ilohdan tushgan tildir bu!
Qahhor rostligi shu tilda,
Shayxzoda do‘stligi shu tilda,
Shu tilda Oybek, Hamidlar jilosi,
Zulfiyaxonim nolasi.
Halimaning sururlari,
Abdullaning g‘ururlari,
Muhammadning nigohlari,
Erkinlarning evohlari,
Iroda topgan tildir bu,
Ifoda topgan tildir bu!
G‘ayri tilim boy bo‘ston deb,
Nodonlar ko‘rganda ep,
Qilib ko‘ksini qalqonlar,
Jon fido qilgan omonlar,
Turfa go‘zal shevasidan,
Muhabbatning mevasidan,
Istiqlolning kelishini,
Qadri baland bo‘lishini,
Sabr bilan kutgan til bu,
Zafar tug‘in tutgan til bu!

O‘zbek tili haqida she’r (Rauf Parfi she’ri)

Hayhot, toptaganda arab va mo‘g‘ul,
Hayotingning zanjirli yili,
Boshdan ne kechirding, mardona o‘g‘il,
O‘zbek tili, o‘zbek tili.

Ulug‘ tarixingga qilaman xitob,
Navoiy she’rining guli,
Kechmish zamonlarning tirik guvohi,
O‘zbek tili, o‘zbek tili.

Seni naqadarlik sevaman, ona,
Oh, yuragimning bulbuli
Bo‘lib sayragansan go‘dak chog‘imdan,
O‘zbek tili, o‘zbek tili.

Ona tilim ma’noli she’r

Abut-Turk tarixdan balki bir hikmat
Biroq sen borsan-ku Turon elinda.
Shoir, So‘z aytmakka sen shoshma faqat,
Ulug‘ Alisherning qutlug‘ tilinda.
Ul olis quyoshdir kuyinib yonar,
Olis xotirotlar o‘chmas falakda.
Haqdan, Hakiqatdan ko‘ring, kim tonar?
Dunyoviy alamning tiyg‘i yurakda.
Vatan deb atalgan beshik, onajon,
Men uchun yopilgan eshik, onajon,
Men sokin sollanib ilg‘ab borarman.
Vatan deb atalgan tobut qo‘ynida,
Chuvalgan bulutni qordek qorarman,
Ruhimning panjasi chaqmoq bo‘ynida.
Hech zot uza bilmas uzilgan jonni,
Haqiqatni uza bilmas hech qachon.
Elim, ona tilim, ruhimning qoni,
Bir imdod so‘rayman sendan, onajon.
Chayonzor yo‘lidir borar yo‘llarim,
Tanim yonmakdadir ishqsiz ochunda,
Ko‘klarga to‘qinar so‘ngak qo‘llarim,
Oyoqlarim mening tuproq ichinda.
Barchaning boshida birdek beomon,
Manxus zamonlarning o‘lik shamoli, —
Buzg‘un yigirmanchi asr a’moli…
Mening ona tilim, munis, mehribon,
Sen Turkiy Dunyoning g‘olib xayoli —
Seni yozajakman, tirilgan jahon.
Ulug‘ Turkistonim, oltin dalalar,
Oftob sochqi sochar bosh uzra balqib.
U sening tilingda aytar allalar,
Qonim, ona tilim, oh, ona xalqim.
Navoiy baytiga o‘xshaydi yo‘llar,
Bu toshlar Hamzaning qotili, hayhot!
Nahotki umrbod o‘rtasa o‘ylar,
Umrbod zanjirband etsa xotirot?!
Zanjirbandman, ona tilim Ona So‘zingga,
Kundayin so‘larman, oydek to‘larman,
Mil kabi tortarman Senn ko‘zimga.
Men g‘arib bandangman. Bir So‘z tilarman,
Boshimni qo‘yarman Sening izingga,
Qudsiya anfosin aytib o‘larman

Mangulikka loyiqsan ona tilim!

Inobat Rizayeva, Farg‘ona viloyati

Ziynatim — turkiy tilim,
Tiynatim, korkim — tilim,
Xazoyin ul-maoniy –
Bebaho mulkim – tilim.
Orxun-Enasoy toshi –
Tarixingga xatboshi.
Chokib yotgan bitiklar,
Ayt, kimlarning koz yoshi?
,,Devonu lug‘ot at – turk”,
Hikmat — ,,Qutadg‘u bilik” –
Seni asrab-avaylab
Ulg‘aytirgan tol beshik.
Sen – qarluq, qipchoq, og‘iz,
Har sheva – totli mag‘iz.
Sensiz ,,Gorog‘li” qayda?
Alpomish” qayda sensiz?
Navoiymi yo Bobur, —
Vaznlarda oynar nur.
Bunda har bayt ortida
Chin tafakkur uyg‘onur.
Goho sig‘may qog‘ozga,
Nidolarda yashading.
Yuraklarning kaftida –
Duolarda yashading.
O, mening moziy tilim,
Sernavo sozli tilim,
Kurashlarda toblangan
Sarbaland g‘oziy tilim,
Toki millat bor ekan,
Sen unga zeb, yorliqsan.
Ko‘k qadar qadring bilan
Mangulikka loyiqsan.

Til haqida audio she’rlar

Til haqida audio she’rlar, eng yaxshi she’rlar to‘plami

Mo‘jizalar ichra mo‘jiza ona tilim

Namangan shahar 62- sonli maktabning ona tili va adabiyot fani o‘qituvchisi Turg‘unova Mo‘tabarning o‘zbek tiliga «Davlat tili» maqomi berilgani munosabati bilan yozgan «Mo‘jizalar ichra mo‘jiza» deb nomlangan she’ri

Ko‘pchilik ijrosida Ona tilim she’ri

«Til — millat faxri». O‘zbek tiliga davlat tili maqomi berilganligining 33 yilligi muborak bo‘lsin 🥳. Ma’lumot o‘rnida 1989 — yil 21-oktabr o‘zbek tiliga davlat tili maqomi berildi. 1995-yil 21-dekabrda o‘zbek tili to‘g‘risidagi qonun qabul qilindi va u 24 moddadan iborat.
Ushbu ulugʻ kun bilan barchangizni qutlaymiz!
She’r muallifi AKKIYEVA SABINA NE’MATOVNA
Alisher Navoiy nomidagi Toshkent davlat o‘zbek tili va adabiyoti universiteti 3-bosqich talabasi.

O‘zbek tili mening ona tilimdir she’riy kompozitsiya

Toshkent viloyati Yuqori Chirchiq tumani 13-umumiy o‘rta ta’lim maktabining 10-sinf o‘quvchisi Raimkulova Damiraning 21-oktabr O‘zbek tiliga Davlat tili maqomi berilgan kuniga bag‘ishlagan «O‘zbek tili-mening ona tilimdir» she’riy kompozitsiyasi

Yurak tili Nodirjon Uzoq she’ri

Muhammad Yusuf nomidagi ijod maktabi o‘quvchilari

Til haqidagi barcha audio she’rlar mana bu sahifada keltirilgan.

Til haqida juda ta’sirli she’r

ONA TILIM
Farida Afro‘z

“Ona tilim!” desam, birdan,
Turku turon bosh ko‘tarar,
Tosh bitiklar, O‘rxun xati,
Ilmu urfon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, nogoh,
Qad rostlaydi “Alpomish”lar,
“Go‘ro‘g‘li”yu “Kun tug‘mish”lar,
Qadim arkon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, yo, Haq,
Moturidiy, Zamaxshariy,
Buxoriylar qonda yoqqan
Nuri Qur’on bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, masrur,
Beruniyning qomuslari,
Ibn Sino malham tutgan,
Dardga darmon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, mag‘rur,
Yarim jahon tilga kirar,
Silsilasi zilziladay,
Sohibqiron bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, abad,
Navoiydan navo kelar,
Besh qit’aga nur taratgan,
Beshta doston bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, shahdam,
Saf tortgaydir Ulug‘beklar,
Ali Qushchi xushin olgan,
Yulduz osmon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, yo, Rab,
So‘z yonadi otash misol,
Mashrabini dorga osgan,
G‘ofil arqon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!”desam, yig‘lar,
Uvaysiylar, Nodiralar,
Momolarim nazm etgan,
Latif Ho‘qon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, o‘rtab,
Shahid ketgan Qodiriylar,
Avloniylar, Usmon Nosir,
Fitrat, Cho‘lpon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, titrab,
G‘ofur G‘ulom, Oybek, Qahhor,
Mirtemirlar umrin yegan,
Buyuk armon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, shaksiz,
Haqqim ko‘pdir dunyolarda,
Buyuklarni bot-bot bergan,
Pokiza qon bosh ko‘tarar.

“Ona tilim!” desam, endi
O‘z tilimda O‘z Bekka xos,
Men so‘z aytsam, bani bashar,
Jumla jahon bosh ko‘tarar.

Ona tilim!” desam, bugun,
Ajdodlarim, qarang, qarang,
Yana Sharqdan yangilangan,
O‘zbekiston bosh ko‘tarar.

Eshqobil shukur Ona tilim she’ri

Tog‘lar, daryolarni tinglab ko‘rganman,
Yer va Osmon bilan sirlashganman ko‘p.
Mangu Shamol bilan suhbat qurganman,
Oltin bog‘lar bilan she’rlashganman, xo‘p.

Ertaklar tingladim kapalaklardan,
Gullarning tilidan tera oldim bol.
Va Ona so‘zlarni tanib olganman.
Qaldirg‘ochlar bilan so‘rashganda, hol.

Osmonlar, olamlar, toshlar, giyohlar,
Neki bor azal va abad yo‘lida.
Neki bor, so‘ylagan menga muqarrar
Sirlarini faqat O‘zbek tilida!

Hikmatlar diyori O ona tilim,
Jondek oqajaksan, tomirlarimda.
Sen ko‘nglim mehvari, sen ruhim yo‘li,
Har lahza gullaysan, satrlarimda.

Agar sen bo‘lmasang, qaydadir iqbol,
Ajdodsan, avlodsan, Vatansan, elsan.
Millatni tarixlar ichidan alhol,
Yetaklab o‘tgan sen, onajon tilsan!

Agar sen bo‘lmasang, yurtni tanimay,
Sayoq bir it kabi o‘tib ketardim.
Hayotni tanimay, o‘zni tanimay,
Jaholat ichinda yitib ketardim.

Olamni hijjalab o‘rgatgan, sensan,
Dillarga tuyg‘ular olib kirgan sen.
Butun bir millatning manglayin silab,
Mangu Ona kabi kulib turgan sen.

Osmonlar, olamlar, toshlar, giyohlar,
Neki bor azal va abad yo‘lida.
Neki bor, so‘ylagan menga muqarrar
Sirlarini faqat O‘zbek tilida!

Ona tili haqida chiroyli she’r

Shohidaxon Akbarova

Moziylardan so‘z ochasan dilimga,
Alisherbek saykal bergan tilimga,
Qancha-qancha malomatlar ko‘rmading,
Yana qaytding o‘zligingga, o‘zingga.

Har so‘zingda olam sehr yashaydi,
Ona tilim hursand bu kun sen ozod,
Har kunim ham sening birla barhayet,
Onam tili — o‘z tilimsan umrbod

Bobomning jo‘n so‘zlarida aksi bor,
Momolarim nolasida sen takror,
O‘zbek xalqim sening bilan shodmon,
Onajonim tili o‘zing mehribon

Hayotimni quyosh misol yoritgan,
Kelajakka tinchlik so‘zini bitgan,
Ilm-u tolib ahli qo‘lidan tutgan,
Ona tilim baxtini xalqim kutgan.

Navqironim bugun takror tug‘ildi,
Aziz tilim qutlug‘ bir yoshga to‘ldi.
Buyuk tilim, ulug‘ tilim bearmon,
Tug‘ishganim quyosh kabi ko‘rindi.

Bu kun uchun ne-ne mardlar ko‘p yelgan,
Har so‘zingdan yashnab xursand shod elim.
Aziz o‘zi, laziz so‘zi xush bulbulim.
O‘zbek nomin ko‘z-ko‘z etgan soz tilim…

Buyuk til haqida she’r

JAHON MINBARIDA YANGRAGAN TILIM
Yulduz Erniyozova

Tarixing ulug‘dir, moziyga boqsam,
Kelajaging porloq, azizsan bugun.
Tangri nomi bilan ichaman qasam:
Men uchun har nedan erursan ustun.

Buyuk Turkistonni bilmagan kim bor,
Jasur Sohibqiron avlodlarimiz.
Senga olqish aytgan takror va takror
Alisher Navoiy vorisimiz biz.

Jahon minbarida turib Yurtboshim
Faxr-la so‘zladi O‘zbek tilida.
Iftixorda xalqning keksayu yoshi,
Shukrona har bitta o‘zbek dilida.

Aslida millatning ko‘zgusi sensan,
Borsanki, bardavom ajdodlar yodi.
O‘z ruhi-la tirik bo‘lgan kabi tan
Senga bog‘langandir umrim, hayotim!

Ona tilim mening faxru-g‘ururim!

D.A. Karimova

Turkiy tillar ichra marjonim o‘zing,
Gavharim, durdonam onajon tilim.
Elimning tandagi jonisan o‘zing,
Senla oldim ziyo, urfon-u bilim.

Rivoj topsin deya ona tilimni,
Jon berib, jon kechgan qancha ajdodlar.
Zahmatlar evazi butun dunyoda,
O‘zbek tilda so‘zlar bugun avlodlar.

Hokisor onamning allasi bilan,
Qon bo‘lib kirgansan tomirlarimga.
Yurtimning sho‘x qo‘shiq, yallasi bilan,
Taralding Hind-u Chin, Pomirlariga.

Kuylasam Munojot, Mavrigilarni,
Jahonni sehrlar ohanging seni.
Navoiy, Qodiriy xazinalari,
Tuganmas tillo-yu boyligim meni.

Qadim o‘tmish, bugungi kunning sururin,
Bitib qo‘ydik tarix varaqlariga.
Ona tilim mening faxru g‘ururim,
Sazovorsan dunyo sharaflariga!

G‘ayrat majid Ona tilim she’ri


Manim oftoblarim, manim oylarim,
Toshbitigim – O‘rxun-Enasoylarim.
Faqat yuragimga ayon o‘ronim*,
Ona tilim – jonim O‘zbekistonim.
Bu jahon ichinda bir jahon tilim,
Otajon tilimdir, onajon tilim.
Olis-olislardan kelgan dardlarim,
Mahmud Qoshg‘ariydan meros xatlarim.
Olam aro mening shajaram, ko‘rkim,
Ildizim – “Devoni lug‘otit turk”im.
Ruhim eshigini kelgaydir ochib,
O‘n asr naridan Yusuf Xos Xojib.
So‘zlar ganji birlan to‘qdir iligim,
“Qutadg‘u bilig”dir qutlug‘ biligim.
Ne uchun toliblar bo‘lmasin zakiy,
O‘zi til o‘rgatsa Ahmad Yugnakiy.
Haqning tuhfasiga tomm loyiqdir ul,
Anglasang, “Hibat ul haqoyiq”dir ul.
Payg‘ambar hadisi – ne’matlarga boq,
Undan bahra olgan hikmatlarga boq.
Kim Ahmad Yassaviy so‘zini bilmish,
Haqni, Rasulini, o‘zini bilmish.
Bizlarga Tangrining atoyi – tilim,
Mavlono Lutfiyyu Atoyi tilim.
Bitgaydir ichimni to‘ldirgan hasrat,
Tavajjuh qilsalar Navoiy hazrat.
Bori tillar ichra rutbam tayindir,
Bu “Muhokamat ul lug‘otayin”dir.
Qo‘limdan qo‘ymayman “Boburnoma”ni,
Vatanga muhabbat – taqdir nomani.
Yuragimga yuqqan dard-ohi bilan,
Hayotim nurlidir Ogahiy bilan.
Oshiq dil maqsudu matlabi undan,
Tarjima san’atin maktabi undan.
Vatan, til mangudir, kishi bor – o‘tar,
Qay dilda shu so‘z bor – u Avaz O‘tar.
Vosita, robita, olamiyon – til.
Bani odamga jon, foida kon – til.
Daraxtdan uzilgan yashil barglarim,
Oh, juvonmardlarim – juvonmarglarim.
Hayotim to‘lagan o‘lponlarimdir –
Fitratu Qodiriy, Cho‘lponlarimdir.
Millatning, Vatanning joni til bilan,
Shuhrati, shavkati, shoni til bilan.
Hayot yo‘li bizga oina – ibrat,
Behbudiy, Sidqiyu Is’hoqxon Ibrat.
Bildim, iymon uchun zo‘r qo‘rg‘on – tilim,
Yo‘lim ham, dilim ham charag‘on tilim.
Tilga xiyonatni kechirmaydi dil,
Elga xiyonatni kechirmaydi el.
Tilga sadoqat bu – elga sadoqat.
Elga sadoqat bu – tilga sadoqat.
Manim Mahshargacha ravon yo‘lim bu,
Olam ayvonida mangu tilim bu.
Yuragim tarannum etgan bayotman,
Turkiy tilim bordir, men barhayotman.

ONA TILIGA QASIDA

Zebo Mirzo

Hali bashariyat murg‘ak uyquda
Bilmaganda qalam, harfu imloni.
U tog‘lar ko‘ksiga gul qilib chizdi,
Gul deya anglatdi yorug‘ dunyoni.

Odamlar qulonlar ortidan quvib
Jonlig‘ keltirganda omoch-molaga.
U buloq suvini uzatdi quyib,
Gul bargini bitib loy piyolaga.

Balki o‘sha tasvir, balki o‘sha sir
Havvoning Atoga bo‘lgan dilidir?
Bilaman, qaysi so‘z bo‘lmasin o‘sha,
U mening yuragim – O‘zbek tilidir!

Bobolar tili bu, ey Ona tilim,
Sendan kelar olis dala-dasht isi.
Uchar arg‘umoqlar qanotida sen
Qoldirgan izlarda kurashlar izi.

Sen demaysan: “O‘ldir, yondir, qasos, qon!”
Sen degaysan: “Bag‘rim, sevaman, ishon!”
Million yillik ochiq dasturxoningda
Bug‘doy so‘zu bug‘doy yuragingdir non!

Olis yulduzlarga cho‘zib qo‘lini
Zamin izlaganda yillar qa’ridan,
Yorqin tafakkurning yorug‘ yo‘lini
Topdi Ulug‘bekning jadvallaridan!

Ona tili haqida qo‘shiqlar, audio mp3

Ona tili haqida qo‘shiqlar, til bayrami mp3 qo‘shiqlari

O‘zbek tili qo‘shig‘i, Salohiddin Fayziyev ijrosida

Ona tili tanho oy, mehr bilan aytilgan qo‘shiq

Ona tilim, bolalar ijrosida ona tilim qo‘shig‘i

Ona tilim, Til bayrami qo‘shig‘i

Ona tili haqidagi barcha qo‘shiqlar mana bu sahifada keltirilgan.

Ona tilim sh’er

Eshonxonova Sarvara

O‘tmishingdan so‘z ochsam oh chekasan,
O‘z elingga ona bo‘lgan bekasan.
Sitamlardan bekinmoq-chun sadoqatli
Qalb to‘riga o‘tovginang tikasan.

Hashamatli saroylarda yo‘q senga joy,
Kamsitishdan diling vayron, tilingda “voy“.
Dalalarga boshing olib ketasan goh,
Yo‘llaringni yoritadi ko‘kdagi oy.

Baxshilarning tillarida yayrab- yayrab,
Do‘mbirasin bo‘zlatasan ko‘ksin tirnab.
“Alpomish“-u “Go‘ro‘g‘li“, “Kuntug‘mish“ni
Avlodlarga yetkarasan sayrab-sayrab.

Darding yutib dardmand bo‘lding, holdan tolding.
Ichganingda zahar bo‘ldi, boldan qolding.
Bukchaygan gavdang uchun hassa izlab,
Navoiy “Xamsa“sini qo‘lga olding.

Zarbob to‘n-u, yaltiroq kovush bilan,
Boshda shoyi salla, oroyish bilan,
Saroy ichra vazmin qadam tashlading,
Ko‘ngillarga malhamli tovush bilan.

Hech qancha vaqt o‘tmay bechoraginam,
Yana boshlandi-ku xo‘rlanish sitam,
Nima qilay kimlar uchun ona tildir,
Lekin meni fors tilida bordir ginam.

Uch xonlikda ko‘rarkansan elingni,
Yig‘lab-yig‘lab tig‘larkansan dilingni,
Ogahiy, Furqat, Nodira, Uvaysiyning
Ko‘nglida qurar eding manzilingni.

Sho‘rolarning to‘plaridan ko‘rding zahm,
Sart til debon, qilmadilar senga rahm.
Qodiriyu, Fitrat, Cho‘lpon,Behbudiyning
Vujudidan panoh topding ko‘rmay vahm.

Baxtli kunlar keldi mana eling uchun,
She’rlar bitay, malham bo‘lsin diling uchun.
Qadding baland tutgin, qadring baland bo‘lg‘ay,
Men kuylayman bu kun, tilim, sening uchun.

Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Sayyora Samandarova,

Bobolarim shaʼn-shavkating saqladi,
Botirlaring o‘g‘lonligin oqladi,
Onam debon, jonim debon alqadi,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Goh burgutday qoyalarga urilding,
Goh xazonday yo‘l chetiga surilding,
Ming bor o‘lib, yorab, ming bor tirilding,
Ona tilim, o‘zbek tilim. o‘z tilim!

Onam bedor senda aytdi nolasin,
Durday terdi orzulari shodasin,
O‘z tili bor mag‘rur o‘zbek bolasin,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Dunyo tanir o‘zbekni o‘z so‘zidan,
Tanib olar kulib turgan ko‘zidan,
Lutf etsa gar, nur yog‘ilar yuzidan,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Sen borsanki, men ham borman, o‘lmasman,
Gullagayman,yashnagayman, so‘lmasman.
Sensiz dili xastadirman, to‘lmasman,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Navoiyning tili bo‘lsang, aylanay,
Nodiraning dili bo‘lsang, aylanay,
Har harfingga zanjirdayin boylanay,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Ulug‘landing, ulug‘laring bor, tilim,
Millatimga nomus, g‘urur, or tilim,
Sen toabad Sayyoraga yor, tilim,
Ona tilim, o‘zbek tilim, o‘z tilim!

Til haqida quvnoq she’r

Kulmanova Rohila

Menga boqayotgan jajji ko‘zlarga,
Tilimda allani jo‘shib aytaman.
Buvimdan eshitgan sodda so‘zlarga
Onamning so‘zlarin qo‘shib aytaman.

Tunlarni tonglarga ulab gohida,
Dildagi tuyg‘uni kuyga solaman.
“Alla”deb nom olgan san’at bog‘ida
Farzandimning qalbiga mehr ekaman.

Yuragimda bo‘lgan orzu-istakni,
Marjondek zeb berib so‘zga teraman.
Alpomish dostonin, aytib ertakni
Uning g‘ururiga taqib qo‘yaman.

So‘zlab bergan ushbu dostonlarimda,
Faxri mujassamdir millatimizning.
Kuyga solgan qator ash’orlarimda
Ahdi muqaddasdir ajdodlarimning.

Buyuk qadriyatlar beshigi o‘zing,
O‘zlikni anglashning ilk ostonasi.
Ko‘plab ma’no, shaklga ega har so‘zing
Lug‘at boyligingdan bir nishonasi.

Navoiy hayot baxsh etgan jon tilim,
Sen ila avlodlar oladi bilim.
Bittadir til bilan jonim va dilim
Qadring baland bo‘lsin, ey ona tilim!

Til haqida hazil she’r

Sherova Orzigul

Hamma sendan zo‘rdek go‘yo bilimdon,
Hayolini chulg‘ab olar har gumon,
Begonadek sezar o‘zin u har on,
Til bilmasa qiyin ekan talaba.
Undan ketar hatto yaqin g‘alaba.

Tushungisi kelar ammo yo‘q bilim,
Azroildek ko‘rinadi muallim,
Eh shu bo‘lsa u xohlagan bu ta’lim,
Til bilmasa  qiyin ekan talaba.
Undan ketar hatto yaqin g‘alaba.

O‘tar kunlar tugab borar to‘rt fasl,
Ketay desa uyat deydi har nasl,
O‘zin aylar shod o‘zbekman asl,
Til bilmasa  qiyin ekan talaba.
Undan ketar hatto yaqin g‘alaba.

Qadrli ona tilim she’ri

Tilovova Hilola

Zamonlar oʻtdi — qadring, eʼzozing oʻzing bilan,
Milliylikka ziynat -erk,
ovozing oʻzing bilan.
Yashagusi bu millat
Oʻzin tanib oʻzingda,
Yurakda jo qilganing —
Olovli soʻzing bilan.
Koʻrsam, senga bitilgan
Kelajagim, sururim,
Qadring yuksakda boʻlsin
Qadrli ona tilim!
«Qutadgʻu bilig» larni qutlugʻlagan qutlagan,
Aytay yo navolanib, nurlanib Navoiydan,
Davron sari muhtasham, davron sari boyimsan,
Yulduzim porloq koʻrgum sendagi tole bilan
Mumtoziyda shohona, ham yangim, yasharganim,
Qadring yuksakda boʻlsin, qadrli ona tilim!

Til haqida qasida

MUQADDAS HAMROYEVA.

O‘rxun- Enasoydan mulk qolgan tilim,
Tosh bitiklarda so‘ylolgan, tilim.
Ahmad Yugnakiyda, Mahmud Qoshg‘arda,
Yusuf Xos Hojibda yangrolgan tilim
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

To‘maris momomga tirgaksan balki,
Shiroq bobom uchun tilaksan balki,
Kelajak avlodga keraksan, BIL- KI,
Yovlarda toptolmas, ey Ona tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Hazrat Navoiyga esh bo‘lgan tilim,
Chiroyli g‘azalga xesh bo‘lgan tilim.
Dunyoni anglatgan, tanilgan tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim,
Navoiy dahosin tanitgan tilim.

Ikki til g‘avg‘osin so‘zga olmishlar,
Forsiy va turkiyni ishga solmishlar.
,,Muhokamat ul- lug‘atayn»da yutding sen, tilim
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim
G‘olib- u mukarram, ey Ona tilim!

Hazrat Bobur uchun bir armondirsan,
Vatan sog‘inchiga bir qalqondirsan,
O‘zga yurtlarda ham sen sarsondirsan,
,,Xatti- Boburiy» dan joy olgan tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Furqat, Zavqiy, Turdi, Muqumiylarda.
Gulxaniy, Mashrab-u Avaz O‘tarda,
Nodira, Uvaysiy, Anbar Otinda,
Go‘zallik zavqini tuyolgan tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Seni kamsitdilar, o‘tga otdilar,
O‘z tilin majburan bizga sotdilar
Andisha atalmish go‘zal xislatni,
Otini qo‘rqoq deb bir so‘z qotdilar.
Sart deya oyoqda toptalgan tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

,,Kecha va kunduz» da ,,O‘tkan kunlar» da
O‘zbek andishasin anglatgan tilim
Usmon she’rlarida xalqin uyg‘otib,
,,Ko‘ngil kishan» larin uzolgan tilim
Sen mening xalqparvar, ey Ona tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Behbudiy, Fitrat, Avloniylarda
Cho‘lpon, Usmon Nosir ,Qodiriylarda,
O‘lmagan, qaddini tik tutgan tilim,
Chin haqiqatni aytolgan tilim
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Seni o‘ylayversam bo‘g‘zim qonaydi
Hech bir xalq tarixda tildan tonmaydi
Sen yo‘qolmasang gar xalq ham o‘lmaydi
Bobomerosimsan mardona tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

O‘zliging o‘zingga qaytarib kelib,
O‘zbekka o‘z tilin maqomin berib,
Yuksakka ko‘targan ULUG‘ INSONdan
Xalq ham rozi, O‘zbekiston ham
Ajdodlar merosi, xalqona tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim.

Go‘zal lutf-u, shirin, sharqona tilim,
Bobomerosimsan, shohona tilim,
Momom allasisan, koshona tilim,
Ajdodlar yodisan, mardona tilim,
Sen mening gulimsan, bulbulim, tilim,
Senga ta’zim aylay, ey ONA TILIM!

Bolalar uchun Ona tilim she’ri

Komilova Ra’no

Yiroq asrlardan kechmishin so‘ylar
Buyuk bobolardan qolgan davlatim,
Millatim dilidan ko‘klarga bo‘ylar
Mehrdan yashnagan azim chechagim
Sen o‘zing o‘zligim, sen bilan dilim
Avlodlarga meros o‘zbegim tilim
Senda daholarning oltin saboti
Xizmati, hikmati, orzu-hayoli,
Onamning allasi, ustoz sabog‘i
Sen borsan bezavol ularning yodi
Olis Enasoydan boshlangan yo‘lim,
Ajdodlardan meros o‘zbegim tilim.
Yashna, ona tilim, boyigin so‘zga,
Navoiy, Qodiriy, Cho‘lpon qalami
So‘ylasin, Kuylasin tushmasin yerga
Rom etsin dunyoni sehring olami
Sen o‘zing o‘zligim,sen bilan dilim
Avlodlarga meros o‘zbegim tilim!

Ona tiliga bag‘ishlangan she’r

Orif Xamroyev

Sensan,samolardan ingan tilsimot,
Menman, jumbog‘ingni yecholmayotgan.
Senga malol kelar gox xayot,mamot,
Menga barin ayt gar qulfingni ochsam.

Sensan, og‘ulardan ming pora bo‘lgan,
Nochor, qismatidan yig‘lagan falak.
Sensan,malomatning qoniga cho‘kkan,
Singan,qanotidan ayrilgan malak.

Sensan,onalarning ko‘zida qotgan,
Zaqqum daraxtining alamli yoshi.
Sensan,otalarning ko‘ksida yotgan,
Kimsa anglamagan metin bardoshi.

Sensan, qudratining bir zarbasida,
Arab, ajamlarga meni tanitgan.
Sensan,qalamining bir xamlasida,
Bashar urfonini xangu mang etgan.

Sensan, onajonim allalarida,
Shaksiz,muxabbatni bardavom etgan.
Sensan,suyukligim nigoxlarida,
So‘zsiz, dil izxorin bas-bayon etgan.

Rostin so‘zlaganda senga, azizam,
Kulsang quvonaman,yig‘lasang ado.
Seni o‘ylaganda qaltirar tizzam,
Ketsang,muqarrar,men,bir kafangado.

Sensan, lomakondan bir tuxfa,ne’mat,
Qalbim chamanida g‘animat gulim.
Millat shuurida tiriklik demak,
Ko‘zim quvontirgan sen- Ona tilim!

Tilshunoslik atamalariga she’rlar

Sirtqi saboq
Matnazar ABDULHAKIM
Til va dil, azaliy va abadiy hislar haqida #she’r:

Men seni sevaman… O, qursin esim,
Nahotki «Men» – ega?.. «Sevaman» – kesim?..
Qoidaga mahkummiz buncha nega biz?
Muhabbat emasmi, axir, egamiz?

… Sen bo‘lsang maktabda – mashaqqatdasan,
Ruhimda xavotir g‘alayon boshlar.
Seni toliqtirib qo‘ymadikmikin
Har xil undalmalar, otlar, olmoshlar?

«Ni»ni emas, seni sevaman o‘zim,
Diydoringga yetmoq umidim ming-ming,
Sening ko‘zlaringni sog‘indim, ko‘zim,
Ko‘zim yo‘q ko‘rishga turqini «ning»ning.

Yuragim kim o‘zi, yuragim nima?
Yuragim zanjirband – zulfingga bog‘liq.
Yuragim bo‘m-bo‘sh uy, fayzli qilmasang,
Ochmasang berk uydir, mahkam qulflog‘liq.

Qulflar sinsinlar, kel, eshiklaring,
Uyiga o‘t tushsin kelishiklarning.
Qaratqining o‘zi sensiz qaratqich,
Sensiz tushumni men tush ko‘ribmidim?!
Sen bo‘lsang shu qadar kelishgansanki,
Muhabbatdan boshqa kelishiging yo‘q…

Na bir darak gap bor maktublaringda,
Na bir ergash gap bor maktublaringda,
Faqat yurak gap bor maktublaringda,
Faqat tergash gap bor maktublaringda.

Ruhimga hech tinmas g‘amdan ta’qiblar,
Maktublar – ishq dardin mahzun iloji.
O‘qir, konvert yirtib, xatim raqiblar,
Yurakni olgandek ko‘ksimni ochib.

O, yuragim mening – maktab bolasi!
Tahlikaga tushmay, cho‘kmay sevadi.
Yuragim indamay sevadi seni.
Quchoqlamay sevar, o‘pmay sevadi.

Men sevmoq baxtiga ming dardda yetdim,
Biroq bu ne hikmat, biroq bu ne sir?
Lablarimda sensiz bo‘salar yetim,
Lablaringda mensiz bo‘salar yesir.

Sening yo‘qlovingsiz hislar ham sag‘ir,
Xohi gar ishonma, xohi gar ishon.
Meni unutmabsan, xayriyat, axir,
Maktublar bitibsan xotirparishon.

Biroq sendan xat yo‘q kechadan beri,
Zor etding ko‘zlarim – gadolaringni,
Meni sog‘insayding sog‘inganimdek
Jondan aziz imlo xatolaringni.

Baxt va kulfat bilan sevaman seni,
Sevaman zararlar va foydalarsiz.
Ko‘zlarim yo‘lingga termula berar
Hech qanday bir imlo qoidalarsiz.

Sen esa omon bo‘l bosh kelishikda,
Sarviqad va qalamqosh kelishikda.
Maktublar bitaver, mayli, parishon,
Ta’na kelishikda, tosh kelishikda.

Sen faqat unutma, faqat unutma –
Ko‘zlarim ko‘p yomon sog‘indi seni
Qayg‘u kelishikda…
Yosh… kelishikda…

Til haqida qisqa she’rlar

Ko‘rmas dema, tog‘ning ham ko‘zi bo‘ladi, do‘stim,
Oyoqlari, qo‘llari, yuzi bo‘ladi, do‘stim.
Xudo jonli-jonsizga til bitgandek go‘yoki,
Jilg‘alari, soylari – so‘zi bo‘ladi, do‘stim.

* * *

Mutloq Mulk sohibi – boydan, ona til,
Qadimdir quyoshdan, oydan, ona til.
Agar bugun seni yo‘qotib qo‘ysam,
So‘ng o‘zimni izlay qaydan, ona til.

* * *

Bir qutlug‘ nasiba – bug‘doy so‘zlarim,
Ko‘ksingni ko‘targay tug‘day so‘zlarim.
Ona tilin pisand etmaganlarning,
Qalbiga sanchilsin tig‘day so‘zlarim.

* * *

Chaqaloq tug‘ildi, allalar bo‘lgay,
Ulg‘ayar, keyin to‘y-yallalar bo‘lgay.
Jaranglasa bular ona tilimda,
Misoli zang bosmas tillalar bo‘lgay.

* * *

Koshg‘ariyning til ilmini xoqonin qilib,
Turkiy hikmat bo‘stonini yashnatgan tilim
Navoiyni g‘azal mulkin sultoni qilib,
She’riyatning osmonini chqnatgan tilim.

* * *

Tug‘ilgan yurt menga vatan,
Ona tilim jonimdir.
Tilu yurtdan ayrilsam gar,
Shu kun o‘lgan onimdir.

21-oktabr rasmlari, fotosuratlar

Til bayrami rasmlari, 21-oktabr ona tili kuni uchun suratlar, tabriklar

Til bayrami rasmlari, 21-oktabr ona tili kuni uchun suratlar, tabriklar

Til bayrami rasmlari, 21-oktabr ona tili kuni uchun suratlar, tabriklar

Til bayrami rasmlari, 21-oktabr ona tili kuni uchun suratlar, tabriklar

Til bayrami rasmlari, 21-oktabr ona tili kuni uchun suratlar, tabriklar

Til bayrami barcha suratlarini mana bu sahifada ko‘rishingiz mumkin.

Til haqida boshqa she’rlar

Til haqida she’rlar to‘plami
Til haqida yana she’rlar kerakmi? Saytimizda ona tili haqida yana ko‘plab she’rlar bor, ularni o‘qish uchun mana bu sahifaga o‘ting.

Mavzuga doir:

21-oktabr til bayrami tabriklar, tabrik she’r va tilaklar to‘plami

Til haqida maqollar

Ona tili haqida qo‘shiqlar, til bayrami mp3 qo‘shiqlari

Til haqida audio she’rlar, eng yaxshi she’rlar to‘plami

21-oktabr til bayrami uchun rasmlar, fotosuratlar, tabriklar


Красивые стихи о языке Родной язык новые стихи, сборник стихов посвященный празднику языка.
Напомню, что на этой странице песни о языке, на этой странице пословицы о языке, на этой странице поздравления и пожелания с праздником языка, на этой странице другие стихи о языке. Скачать сценарии языкового праздника 21 октября можно на этой странице.
Прекрасное стихотворение о языке
мой родной язык
Ирода Умарова
Мой родной язык из моего сердца
Звук доброты.
В моем ухе, так как я был ребенком
Это мелодия, поглощенная Богом.
Мой родной язык — сколько веков
Мой борец, победивший в своем бою.
Сколько предков, сколько поколений
Мой любимый турецкий язык.
Мой родной язык — слово в шляпе,
Всегда новый дорожный атлас.
Если вы посмотрите на одну строку,
Есть тысячи ребер.
Мой родной язык медовый,
Соловей, Мухаббатшева.
Я всегда наношу его на губы
Мне нравится твое произношение.
Мой родной язык из моего сердца
Звук доброты.
В моем ухе, так как я был ребенком
Мелодия, впитанная Богом…
Язык сердца
Нодиржон Узок

ЯЗЫК СЕРДЦА
Мир был нем, чувство просило слов — ты был громок,
Ты стала луной и звездой в своих сверкающих волнах,
Ты стала песней — псалом, разлившимся по созвездиям вселенной,
Благодаря тебе моя душа и мой язык ожили.
Тайное письмо, что дало язык камню — мой талисман ты,
Вы — ключ, открывающий ворота клена — «сим-сим».
Много языков, как радуга — ты язык моего одинокого сердца,
Ты стала переводчиком, моя мать, гостья любви, мой язык.
Ты пиявка — он свел с ума Кашгари, как Меджнуна,
Алишербек придумал твою красоту, чтобы описать ее,
Кадири тоже полюбил Чолпона, и его влюбленная душа была в огне.
Моя слава, мой язык, который был удостоен зла людей любви.
Ты оспа на моей груди — кто протянул руку, чтобы сорвать ее,
Топтать, а потом смеяться надо мной,
Ты сокровище, запертая дверь — для немого, бессердечного странника,
Мое золото, мое золото, мой рудник, полный золота, мой язык.
Если хочешь, я буду сражаться мечом и щитом.
Если он поклонится Тебе, я тоже слезу с коня.
Когда мне хочется, я напиваюсь в поездках.
Я всегда щедр к тебе — моя счастливая чаша, мой язык.
Мое сердце пьяно, мой язык полон — ты мой знак вечного счастья,
Награда моего Бога — моя вечная хвала.
Мои глаза, мое лицо — с головы до пят ты мое существо,
Моя кровь течет в моих семидесяти двух венах, мой язык.
Эй, ты не знаешь, что делать, мой сад, будь твоим чистым узбекским цветком,
Будь беспокойным соловьем, хлопающим крыльями над своим цветком.
По крайней мере, сделай мне одолжение, будь твоим слугой в качестве охранника.
Мой величественный султан, мой язык — мое высочество, мой язык.
Если это не ты, то это лестница с голубым светом, мой путь правильный?!
Ты капитан, мой язык — караван с большим весом.
Я жив, так что ты будешь со мной навсегда — смерть это правило?!
Когда ты уйдешь, мое имя и мой язык будут на голубом небе!
Щедрое стихотворение о родном языке
Открой глаза на светлый мир,
Каждому человеку при входе.Материнский бог дорог,
Язык Аллаха самый вкусный.
В священном азане сказано:
После размещения имени,
Каждый день вливают в ухо,
Место взято от души,
Это беглый язык моего отца,
Это язык моей матери!
Богач с прибитым копытом,
Когда он ложится, он не может не бежать,
Все горячо,
Ганим взял его у стервятника.
Джира Джуманбюльбуля,
Барабан Кадир Бахши,
От победы рабочего,
Из мировых новостей,
это хороший язык
Ты поешь на прекрасном языке.
При дворе Кошгари,
В юности Хос Хаджиба,
Рассказы Рабхузи,
Кричащие истории,
В пословицах Яссави,
В разговорах Лютфи,
В мире Мир Алишера,
Урхос Мирзо Бабура,
Это родной язык звучит,
Это дорогой язык, как Джон!
Машраб или интенсивность,
Моя драгоценная жемчужина,
В плаче пастуха,
Усман Насир Джолас,
Фитрат Боту фигон,
На языке Бехбуди,
в узлах Кадири,
В восстаниях Хамзы,
Это спелый язык,
Это язык от Бога!
Правда Каира на этом языке,
Дружба Шейхзады на этом языке,
На этом языке Ойбек, Гамидлар глянец,
Плач Зульфияханум.
Сурур Халимы,
Гордость Абдуллы,
глаза Мухаммеда,
Отголоски свободы,
Это язык воли,
Это язык, который нашел выражение!
Мой иностранный язык богат Бостоном,
Когда невежда увидит,
Он прикрывает свою грудь,
Выжившие, пожертвовавшие своей жизнью,
Из прекрасного диалекта Турфы,
Из плодов любви,
приход независимости,
Как бы высоко это ни было,
Это язык, которого вы терпеливо ждали,
Это язык победы!
Стихотворение об узбекском языке (стихотворение Рауфа Парфи)
Хайхот, араб и монгол, когда найдутся,
Цепной год твоей жизни,
Через что ты прошел, храбрый мальчик,
узбекский язык, узбекский язык.
Я взываю к вашей великой истории,
Цветок поэзии Навои,
Живой свидетель прошлого,
узбекский язык, узбекский язык.
как сильно я люблю тебя мама
О, соловей моего сердца
Ты ходил с тех пор, как я был ребенком,
узбекский язык, узбекский язык.
Мой родной язык — осмысленное стихотворение
Абут-Тюрк – мудрость из истории
Однако вы принадлежите к нации Туран.
Поэт, не спеши говорить слово,
На поздравительном языке великого Алишера.
Это далекое солнце, которое горит
Далекие воспоминания в вечном небе.
Посмотри на правду, правду, кто будет отрицать?
Боль мирской боли в сердце.
Колыбель звала родиной, матерью,
Закрытая дверь для меня, мама,
Я иду тихо.
В лоне гроба Родину звали,
Я чернею грязное облако, как снег,
Коготь моей души на шее молнии.
Никто не может спасти разбитую душу,
Никогда нельзя говорить правду.
Мой клей, мой родной язык, кровь моей души,
Я прошу тебя о помощи, мама.
Мой путь — путь скорпиона,
Мое сердце горит без любви,
Мои руки касаются синевы,
Мои ноги в моей земле.
В начале все одинаковы,
Маньчжуры — мёртвый ветер веков, —
Развратный двадцатый век…
Мой родной язык, мунис, добрый,
Ты победная фантазия тюркского мира —
Я напишу тебе, воскресший мир.
Мой великий Туркестан, золотые нивы,Солнце светит ему на голову.
Он может говорить на вашем языке,
Моя кровь, мой родной язык, о, мой родной народ.
Дороги, как стихи Навои,
Эти камни — убийца Хамзы, о боже!
Мысли середины жизни,
Помните, он прикован на всю жизнь?!
Я прикован, мой родной язык к твоему Материнскому Слову,
Я угасаю каждый день, наполняюсь, как луна,
Я притягиваю Сенна к глазам, как веретено.
Я незнакомец. я хочу слово
Я кладу голову по твоим стопам,
Я умру, сказав Кудсия Анфосин
Ты заслуживаешь смерти, мой родной язык!
Инобат Ризаева, Ферганская область
Мое украшение — мой турецкий язык,
Мои деньги, мой страх — мой язык,
Хазаин уль-Маани —
Мое бесценное достояние — мой язык.
Камень Орхун-Энасой —
Параграф к вашей истории.
Затонувшие надписи,
Скажи, чьи слезы?
«Девону Луг’от ат — турецкий»
Мудрость — «Хорошее знание» —
Заботиться о тебе
Приподнятая люлька из ивы.
Ты ворона, ворона, пасть,
Каждый диалект сладок.
«Гороглы» рулят без тебя?
Вы правите Алпомиш?
Навои или Бабур, —
Свет отражался в гирях.
За каждым байтом в этом
Пробуждается настоящее мышление.
Иногда это не помещается на бумаге,
Вы жили восклицаниями.
На ладони сердца —
Ты жил молитвами.
О, мой синий язык,
язык слов Сернаво,
Заработано в боях
язык сарбаланд-гази,
Пока есть нация,
Вы для него прелесть.
Со всей твоей любовью
Ты заслуживаешь смерти.
Аудиостихи о языке
Аудиостихи о языке, сборник лучших стихов
Чудеса на моем родном языке
Стихотворение «Чудеса есть чудеса» Тургуновой Мотабар, учителя родного языка и литературы школы № 62 города Намангана, в связи с присвоением узбекскому языку статуса «государственного».
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Стихотворение на родном языке в исполнении многих
«Язык — гордость нации». Поздравляем с 33-летием присвоения узбекскому языку статуса государственного 🥳. Для справки, 21 октября 1989 года узбекскому языку был присвоен статус государственного. 21 декабря 1995 года принят Закон об узбекском языке, состоящий из 24 статей.
Мы поздравляем вас всех с этим великим днем!
Автор стихотворения АККИЕВА САБИНА НЕМАТОВНА
Студентка 3 курса Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера Навои.
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Узбекский язык мой родной поэтическое произведение
Стихотворение «Узбекский язык – мой родной язык» Раимкуловой Дамиры, ученицы 10 класса 13-й общеобразовательной школы Укур Чирчикского района Ташкентской области, посвященное дню присвоения узбекскому языку статуса государственного в октябре 21. рый состав
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Язык сердца — длинное стихотворение Нодиржона Угока.
Учащиеся творческой школы имени Мухаммада Юсуфа
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Все аудиостихи о языке здесь, на этой странице.
Очень трогательное стихотворение о языке
МОЙ РОДНОЙ ЯЗЫК
Фарида Афроз
«Мой родной язык!» вдруг, внезапно
Турку Туран поднимает голову,
Каменные надписи, письмо Оргуна,
Илму Урфон поднял голову.
«Мой родной язык!» вдруг, внезапно
«Алпомиши» стоят ввысь,
«Гёроглы» и «Кун Тогмыш»,Древняя веревка поднимается.
«Мой родной язык!» Если я скажу да, да,
Мотуриди, Замахшари,
Бухарцы любили кровь
Свет Корана восходит.
«Мой родной язык!» с гордостью сказать
словари Беруни,
Ибн Сина держал мазь,
Боль лечится лекарствами.
«Мой родной язык!» гордый
Полмира говорит
Цепь подобна землетрясению,
Хозяин поднял голову.
«Мой родной язык!» навсегда
Из Навои приходит Навои,
Он излучал свет на пять континентов,
Поднимется пять эпиков.
«Мой родной язык!» Я имею в виду, мне жаль
Тяжело будет, улугбеки,
Али Кушчи был доволен,
Звездное небо поднимается.
«Мой родной язык!» Я говорю, Господи,
Слово горит, как огонь,
Он повесил свой машраб на виселице,
Неосторожная веревка поднимет голову.
Когда я говорю «Мой родной язык!», она плачет.
Увайси, Надиры,
Мои мамы поют,
Латиф Хохан поднял голову.
«Мой родной язык!» Если я скажу,
Замученный Кадирис,
Авлонис, Осман Насир,
Фитрат, Чолпон поднял голову.
«Мой родной язык!» дрожь, когда я говорю
Гафур Гулам, Ойбек, Каххор,
Миртемиры съели жизнь,
Встает великая мечта.
«Мой родной язык!» без сомнения
Мое право во многих мирах,
Дарил великим обильно,
Чистая кровь поднимется.
«Мой родной язык!» если я скажу, сейчас
На моем собственном языке, уникальном для Оз Бека,
Если я скажу слово, бани башар,
Весь мир поднимется.
Мой родной язык!» Я имею в виду, сегодня
Мои предки, смотри, смотри,
Вновь обновленный с Востока,
Узбекистан поднимет голову.
Эшкабиль Шукур Стихотворение на родном языке
Я слушал горы и реки,
У меня было много загадок с Землей и Небом.
У меня был разговор с Мангу Шамолом,
Я написал стихотворение о золотых садах, хорошо.
Я слушал сказки от бабочек,
Я сорвал плод с языка цветов.
И я узнал слова Матери.
Когда ласточки спрашивают, как дела?
Небеса, миры, камни, травы,
Неки находится в пути во веки веков.
Мне неизбежно говорить, что есть что-то
Секреты только на узбекском!
Страна пословиц, о мой родной язык,
Ты течешь, как душа, в моих венах.
Ты любимица моего сердца, ты дорога моей души,
Ты расцветаешь каждое мгновение, в моих строчках.
Если это не ты, удача — это правило,
Ты предок, ты потомок, ты страна, ты душа.
Вместо нации из истории,
Ты тот, кто проложил путь, ты мой родной язык!
Если это не ты, я не знаю страны,
Раньше я бегал как собака.
Не зная жизни, не зная себя,
Я потерялся в неведении.
Ты тот, кто научил мир
Вы донесли чувства до сердец.
Целая нация ласкает
Ты улыбаешься, как Мангу Она.
Небеса, миры, камни, травы,
Неки находится в пути во веки веков.
Мне неизбежно говорить, что есть что-то
Секреты только на узбекском!
Красивое стихотворение о родном языке
Шахидахан Акбарова
Ты говоришь со мной от Мозиса,
К языку, который дал мне Алишербек,
Сколько ошибок вы видели?
Вы вернулись к себе.
В каждом слове волшебство,
Мой родной язык счастлив, сегодня ты свободен,
Я живу с тобой каждый день,
Мой родной язык — мой язык навсегда
Есть отражение в душевных словах деда,
В плаче моих дев, ты повторяешь,
Мой узбекский народ счастлив с тобой,Язык моей матери добрый
Солнце освещало мою жизнь,
Он обещал мир будущему,
Люди, которые ищут знания, взяли его за руку,
Мой народ ждал счастья от моего родного языка.
Навкироним возродился сегодня,
Мой милый язык превратился в счастливый год.
Мой большой язык, мой большой язык, медвежонок,
Мое рождение было похоже на солнце.
Многие храбрецы сражались за этот день.
Я счастлива и счастлива, прислушиваясь к каждому твоему слову.
Сладкий соловей, сладкое слово.
Узбекское имя мой язык…
Стихотворение о великом языке
МОЙ ЯЗЫК ЗВУЧИТ НА ОБЩЕСТВЕННОСТИ МИРА
Юлдуз Эрниезова
Ваша история велика, если я смотрю на нее,
Твое будущее светлое, дорогой ты сегодня.
Клянусь Богом:
Ты лучше всего для меня.
Кто не знает Великий Туркестан,
Потомки наших отважных владельцев.
Здоровья тебе снова и снова
Мы преемники Алишера Навои.
Президент страны, стоящий на трибуне мира
Фахр-ла говорил по-узбекски.
Старые и молодые люди гордятся,
Спасибо на всех узбекских языках.
По сути, вы зеркало нации.
Уходя, вы навсегда вспомните своих предков.
Он знает, что его душа жива
Моя жизнь зависит от тебя, моя жизнь!
Мой родной язык — моя гордость!
Д.А. Каримова
Я пою на турецких языках,
Мой драгоценный родной язык.
Ты душа моей души,
Я получил это с тобой, это наследие.
Да преуспеет мой родной язык.
Сколько предков отдали свои жизни и погибли.
Награда за труд по всему свету,
Слова в узбекском языке сегодня – это поколения.
С помощью моей матери Хокисор,
Ты вошла в мои вены как кровь.
С радостной песней моей страны,
Таральдинг Хинд-у Чин, на Памир.
Если я пою Munojot, мавры,
Твоя мелодия очаровывает мир.
Сокровища Навои, Кадири,
У меня бесконечное золото и богатство.
Древнее прошлое, красота сегодняшнего дня,
Мы закончили его и вписали в страницы истории.
Мой родной язык — моя гордость,
Вы достойны мировых наград!
«Гайрат Маджид» — стихотворение на моем родном языке.

Мои солнца, мои луны,
Моя скала — Орхун-Энасойрим.
Только место мое в сердце чистое,
Мой родной язык – мой родной Узбекистан.
Это мировой язык в мире,
Мой родной язык — мой родной язык.
Мои боли издалека
Мои наследственные письма от Махмуда Кашгари.
Мир — моя родословная, моя красота,
Мой корень — «Девони Лугатит Тюрк».
Я открою дверь своей души,
Юсуф Хос Хаджиб десять веков назад.
Слова — сокровище, сердце мое.
«Кутадгу Билиг» — мое благословенное знание.
Почему бы тебе не стать студентом, Заки?
Ахмад Югнакий сам преподает языки.
Он достоин дара правды,
Если вы понимаете, «Хибат уль хакайик» — это ул.
Хадис Пророка — Посмотрите на благословения,
Посмотрите на мудрость, которую вы извлекли из этого.
Кто знает слово Ахмед Яссави,
Он знает истину, своего Посланника и самого себя.
Божий дар нам мой язык,
Маулана Лутфию Атойи.
Грусть, которая наполнила мой желудок
Если им не все равно, Хазрат Навои.
Пока языков полно, мой ранг присвоен,
Это Мухокамат уль Лугатайн.
Я не могу выпустить «Бобурному» из рук.Любовь к родине — имя судьбы.
С болью в сердце,
Моя жизнь ярка с Агахи.
Сердце влюбленного — цель его любви,
Школа переводческого искусства – от него.
Родина, язык навеки, есть человек — пройди,
В любом сердце есть это слово — это Аваз О’тар.
Инструмент, связь, мир — язык.
Жизнь человека — это душа, а язык — кладезь прибыли.
Мои зеленые листья срезаны с дерева,
О, моя молодость — моя молодость.
Моя жизнь — это дань, которую я заплатил —
Фитрату Кадири — мои пастыри.
Душа нации, Родины, с языком,
Слава, любовь, слава с языком.
Образ жизни для нас зеркало, урок.
Бехбуди, Сидкию Исхакхан Ибрат.
Я знаю, что мой язык — великая крепость веры.
И мой путь, и мой язык — это мой язык.
Сердце не прощает предательства языка,
Эль не прощает предательства.
Верность языку — верность руке.
Верность руке — верность языку.
Это моя ровная дорога в Махшар,
Это мой вечный язык на крыльце вселенной.
Я человек, чье сердце полно хвалы,
У меня турецкий язык, я жив.
ОДА РОДНОМУ ЯЗЫКУ
Красивый Мирза
Человечество все еще находится в глубоком сне
Если вы не знаете карандаш, правописание букв.
Нарисовал цветок в небе гор,
Цветок означает светлый мир.
Люди гонятся за великанами
Когда он оживляет плуг и метлу.
Родниковую воду передал и налил,
Положите лист цветка в глиняную миску.
Может быть, тот образ, может быть, тот секрет
Язык Евы к Богу?
Я знаю, что какое бы ни было слово,
Это мое сердце — узбекский язык!
Это язык предков, мой родной язык,
Тепло дальнего поля исходит от вас.
Ты на крыльях летящих птиц
Остались следы борьбы.
Вы же не говорите: «Убить, сжечь, отомстить, кровь!»
Ты говоришь: «Терпи, люби, верь!»
За вашим миллионным уличным столом
Слово «пшеница» — это хлеб вашего сердца.
Он протянул руку к далеким звездам
Когда ищешь землю, из глубины лет,
Яркий способ яркого мышления
Нашел по картам Улугбека!
Песни о родном языке, аудио mp3
Песни о родном языке, песни праздника языка мп3
Песня на узбекском языке в исполнении Салахиддина Файзиева
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Одинокая луна на родном языке, песня, спетая с любовью
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Родной язык, песня на родном языке в исполнении детей
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Мой родной язык, Песня языкового фестиваля
Аудиоплеер
Аудиоплеер
Все песни на родном языке перечислены здесь.
Мой родной язык поэзия
Эшонханова Сарвара
Если я расскажу тебе о твоем прошлом, ты закуришь
Вы любовница, которая является матерью для вашего сердца.
Верный, чтобы скрыться от моих грехов
Ты прокладываешь себе путь в сети сердца.
Нет тебе места в роскошных дворцах,
Ваше сердце разбито от дискриминации, «горе» на вашем языке.
Иногда ты берешь голову в поля,
Луна в небе освещает твой путь.
Крича на языках бахши,
Если вы бросите его, вы поцарапаете себе грудь.
«Алпомиш» — это «Гёроглы», «Кунтугмыш».
Вы передадите его поколениям.
Вы стали больны и истощены от вашей боли.
Когда ты выпил, оно стало ядом, и ты умер.
Ищу трость для твоего согнутого тела,
Вы захватили навоийскую «Хамсу».
зарбоб тон-у,с блестящей шерстью,
Шелковый тюрбан на голове, с миром,
Ты спокойно во дворец шла,
С успокаивающим звуком.
Вскоре я беден
Мое унижение началось снова,
Какой язык для кого является родным?
Но у меня есть обида на персидский.
Ты увидишь свою жену в трех королевствах,
Плакать и плакать всем сердцем,
Огахи, Фуркат, Надира, Увайсин
Вы имели в виду пункт назначения.
Ты видел рану от шаров Советов,
Они не проявили к тебе милосердия.
Кадирию, Фитрат, Чолпон, Бехбуди
Вы укрылись от его тела.
Для тебя наступили счастливые дни,
Пусть стихи будут бальзамом на сердце.
Держите свой рост высоким, пусть ваша ценность будет высокой,
Я пою сегодня, мой язык, для тебя.
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Сайёра Самандарова,
Мои предки сохранили твою честь,
Твои герои оправдали твое сыновство,
Мама счастлива, душа моя счастлива,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Иногда ты ударяешься о скалы, как орел,
Иногда тебя толкали на обочину дороги,
Ты умирал тысячу раз, умирал и воскресал тысячу раз,
Мой родной язык узбекский. мой родной язык!
Моя мать сказала мне, что ты проснулся.
Пусть радуются сны Дурдая,
Гордый узбекский мальчик со своим языком,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Мир знает узбекский с его слов,
Вы можете узнать это по его улыбающимся глазам,
Пожалуйста, пусть свет сияет с твоего лица,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Как ты, так и я, я не умру
Я цветок, я живу, я не вяну.
Без тебя мой язык болен, я не сыт,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Если ты язык Навои, обернись,
Если ты язык редкости, обернись,
Каждая твоя буква привязана к цепи,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Ты прославлен, ты прославлен, мой язык,
Честь, гордость, честь моей нации,
Иди на планету, мой язык,
Мой родной язык, мой узбекский язык, мой родной язык!
Веселое стихотворение о языке
Кулманова Рахила
Маленьким глазкам, смотрящим на меня,
Я скажу это своим языком.
К простым словам, которые я услышал от своей бабушки
Добавлю слова мамы.
Иногда соединяя ночи с утрами,
Я вложу чувства своего сердца в музыку.
В арт-парке «Алла».
Я люблю сердце моего ребенка.
Желание в моем сердце,
Я говорю как ожерелье.
Альпомиш сага, расскажи сказку
Я буду носить его для его гордости.
В этих эпосах, что я рассказывал,
Он гордость нашего народа.
В серии стихов, которые я сочинил
Завет моих предков священн.
Ты колыбель великих ценностей,
Первый порог самосознания.
Каждое слово имеет множество значений и форм
Признак вашего словарного запаса.
Моя душа, подарившая жизнь Навои,
Поколения будут учиться вместе с вами.
Моя душа и язык с одним языком
Да пребудет твоя любовь, мой родной язык!
Забавный стишок про язык
Шерова Орзигуль
Кажется, все знают лучше тебя,
Это взорвет ваш разум,
Он чувствует себя чужим каждое мгновение,
Трудно быть студентом, если он не знает языка.
Даже близкая победа оставляет его.Понимание приходит, а знания нет,
Похоже на Азраила, учитель.
Ну, это образование, которое он хочет,
Студенту трудно, если он не знает языка.
Даже близкая победа оставляет его.
Пройдут четыре сезона,
Каждое поколение говорит, что это позор, если он уйдет,
Я настоящий узбек,
Студенту трудно, если он не знает языка.
Даже близкая победа оставляет его.
Стихотворение на моем дорогом родном языке
Тиловова Хилола
Времена прошли — дорожить, чтить с тобою,
Украшение нации — человек,
твой голос с тобой.
Это нация, которая живет
Вы сами знаете,
Что у тебя в душе —
Своим пламенным словом.
Я вижу, это идеально для тебя
Мое будущее, я вожу,
Будьте здоровы
Мой дорогой родной язык!
«Кутадгу билиг», который поздравлял,
Скажи, или свети, свети из Навои,
Ты всегда великолепен, ты всегда богат,
Моя звезда ярко сияет твоим мерцанием
В Мумтазии я царственный, новый, жил.
Да возвысится ты, мой дорогой родной язык!
Ода о языке
СВЯТОЙ СОТРУДНИК.
Орхун — земля, оставленная Энасоем,
Это написано каменными надписями.
Ахмад в Югнаки, Махмуд в Кашгаре,
Язык, на котором играет Юсуф Хос Хаджиб
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Может быть, ты приклеишь его к моей маме,
Быть может, ты пожелаешь моему дедушке Шираку,
Ты нужен будущему поколению, ЗНАЙ
Не найдёшь в полях, мой родной язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Мой язык, который дорог Хазрату Навои,
Мой кусочек гашиша для красивой газели.
Мой всемирно известный язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык,
Язык, привнесенный гением Навои.
Два языка громко разговаривают,
Они использовали персидский и турецкий языки.
Вы победили в «Мухокамат ул-лугатайн», мой язык
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык
Победитель славен, мой родной язык!
Ты мечта для Хазрата Бабура,
Ты щит для тоски по дому,
Ты бродишь и по другим странам,
«Хатти-Бабури»
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
В Фуркат, Завкий, Дурди, Мукумими.
Гулхани, Машраб-у Аваз О’тар,
Надира, Увайси, Анбар Отинда,
Мой язык, вкусивший наслаждение красотой,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Тебя унизили, бросили в огонь,
Они насильно продали нам свой язык
Андиша, так называемый красивый персонаж,
Говорили, что его конь был трусом.
Мой язык топтал мои ноги,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
«Ночь и день» и «Минувшие дни».
Узбекский андишасин мой язык
Пробуждая народ в стихах Османа,
«Оковы сердца» — длинное произведение.
Ты мой меценат, мой родной язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
В Бехбуди, Фитрат, Авлони
Чолпон, Осман Насир, в Кадирисе,
Мой нежить, прямой язык,
Я говорю правду
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Мое горло кровоточит, когда я думаю о тебе
Ни один народ в истории не терял свой язык
Даже если ты не исчезнешь, люди не умрут
Ты мой дедушка, мой смелый язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Вернись к себе
Придание узбекскому статусу собственного языка,От ВЕЛИКОГО ЧЕЛОВЕКА, который поднял
Народ согласен, и Узбекистан тоже
Наследие предков, народный язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык.
Прекрасная грация, сладкий восточный язык,
Ты мой дедушка, мой царственный язык,
Ты моя мать, мой родной язык,
Ты помнишь своих предков, мой смелый язык,
Ты мой цветок, мой соловей, мой язык,
Я преклоняюсь перед тобой, о РОДНОЙ ЯЗЫК!
Стихотворение на родном языке для детей
Комилова Рано
Сои из далеких веков
Моя страна, оставленная прадедами,
От языка моей нации до синего
Моя любовь полна любви
Ты моя личность, моя жизнь с тобой
Мой узбекский язык – наследие поколений
У тебя золотой башмак гениев
Служение, мудрость, мечты,
Бог моей матери, урок учителя
Если ты уйдешь, их память будет в порядке
Мое путешествие началось с далекого Энасоя,
Мой узбекский язык унаследован от моих предков.
Яшна, мой родной язык, говори богато,
Навои, Кадири, Чолпонское перо
Пусть поет, пусть не падает на землю
Пусть Рим станет миром твоей магии
Ты моя личность, моя жизнь с тобой
Мой узбекский язык – наследие поколений!
Стихотворение, посвященное родному языку
Ариф Хамроев
Ты заклинание с небес,
Я тот, кто не может решить твою загадку.
Иногда к тебе приходят жизнь и смерть,
Просто скажи мне, могу ли я открыть твой замок.
Ты тот, кто получил тысячу взяток от своих сыновей.
Беспомощное небо плачет от своей судьбы.
Ты утонул в крови вины,
Сломанное, отсутствующее крыло.
Ты единственная в глазах матерей,
Мучительный возраст дерева Заккум.
Ты лежишь на груди у отца,
Метинский медведь, которого никто не понял.
Ты одним ударом своей силы,
Араб представил меня новичкам.
Ты одним росчерком пера,
Башар потерял имя отца.
Ты моя мать во всем,
Несомненно, он сохранил свою любовь.
Ты, в глазах моей любви,
Он говорил без слов.
Сказать по правде, дорогая
Я буду счастлив, если ты смеешься, если ты плачешь, это нормально.
Мои колени дрожат, когда я думаю о тебе
Если вы пойдете, это неизбежно, я пойду в кафангадо.
Ты подарок, благословение,
Мое сердце — цветок сокровища.
Это означает живость в сознании нации.
Ты мой родной язык!
Стихи на лингвистические термины
Внешний урок
Матназар АБДУЛХАКИМ
#стихотворение о языке и сердце, вечных и вечных чувствах:
Я люблю тебя… О, дай мне вспомнить
Является ли «я» притяжательным причастием «я люблю»?
Почему мы так обречены на власть?
Ведь это не любовь?
…Если ты в школе — тебе беда,
Тревога начинает шевелиться в моей душе.
Мы вас не утомили?
Разные наречия, существительные, местоимения?
Я люблю тебя, а не Ни,
У меня есть тысяча надежд добраться до тебя,
Я скучаю по твоим глазам, моим глазам
«Нин», чтобы мои глаза не видели.
Кто мое сердце, что мое сердце?
Мое сердце в цепях — это зависит от тебя.
Мое сердце — пустой дом, если ты не сделаешь меня счастливым,
Если вы не откроете его, это закрытый дом, он наглухо заперт.
Сломай замки, приди, твои двери,
Пусть огонь падет на твой дом.
Смотри один, смотри без тебя,
Я мечтал без тебя?
Что до тебя, то ты такой красивый, чтоУ тебя нет ничего, кроме любви…
В твоих письмах нет подсказки,
В твоих письмах нет ни одной фразы,
Только сердце в твоих письмах,
В ваших письмах только расследование.
Душу мою терзает непрекращающаяся скорбь,
Письма — печальный способ любви.
Читайте, рвите конверт, мое письмо противники,
Открываю грудь, словно забираю сердце.
О, мое сердце школьника!
Он любит, не подвергаясь опасности и не утопая.
Мое сердце любит тебя молча.
Он любит, не обнимая, он любит, не целуя.
Я получил счастье любви в тысяче болей,
Но что это за мудрость, но что это за тайна?
Целую в губы без тебя, сирота
В твоих губах поцелуи без меня.
Чувства слабы без твоего руководства,
Хочешь верь, хочешь нет.
Ты меня не забыл, спасибо, все-таки,
Мне жаль, что вы закончили с письмами.
Но ни одного письма от тебя со вчерашнего вечера,
Ты напрягала мне глаза — твои мечты,
Ты скучаешь по мне, как я скучаю по тебе
Дорогой Джон, твои орфографические ошибки.
Я люблю тебя с радостью и грустью,
Я люблю без вреда или пользы.
Мои глаза теплы к тебе
Без всяких правил правописания.
И ты будешь в безопасности, в голове договор,
Сарвикад и Каламкош соглашаются.
Пусть будут буквы, ладно, извините,
Тана согласен, камень согласен.
Только не забудь, только не забудь —
Мои глаза так скучают по тебе
Печаль в согласии…
Возраст… согласен…
Короткие стихи о языке
Не говори, что не видишь, даже у горы есть глаза, мой друг.
У него будут ноги, руки и лицо, мой друг.
Это как если бы Бог говорил с одушевленным и неодушевленным.
Холмы, ручьи — будет слово, мой друг.
* * *
Обладатель абсолютной собственности богат, родной язык,
Давным-давно, с солнца, с луны, родной язык.
Если я потеряю тебя сегодня
Тогда я буду искать себя, свой родной язык.
* * *
Благословение — мои слова пшеницы,
Мои слова поднимают твою грудь.
Те, кто не говорит на родном языке,
Пусть мои слова пронзят твое сердце.
* * *
Ребенок родился,
Вырастет, тогда и свадьбы будут.
Джарангласа это на моем родном языке,
Пример – нержавеющая сталь.
* * *
Сделав лингвистическую науку Кошгари царем,
Язык, который обострил турецкую мудрость
Сделав Навои султаном газельского имущества,
Язык, который осветил небо поэзии.
* * *
Земля моего рождения — моя родина,
Мой родной язык — моя душа.
Даже если я потеряю свою страну,
Это день, когда я умер.
21 октября картинки, фото
Картинки с праздником языка, картинки, поздравления с Днем родного языка 21 октября
Картинки с праздником языка, картинки, поздравления с Днем родного языка 21 октября
Картинки с праздником языка, картинки, поздравления с Днем родного языка 21 октября
Картинки с праздником языка, картинки, поздравления с Днем родного языка 21 октября
Картинки с праздником языка, картинки, поздравления с Днем родного языка 21 октября
Все фотографии языкового фестиваля вы можете увидеть на этой странице.
Другие стихи о языке
Сборник стихов о языке.
Нужно больше стихов о языке? На нашем сайте есть еще много стихов о родном языке, заходите на эту страницу и читайте их.
Предмет:Сборник поздравлений, поздравительных стихов и пожеланий к 21 октября празднику языков
Пословицы о языке
Песни о родном языке, песни праздника языка мп3
Аудиостихи о языке, сборник лучших стихов
Картинки, фото, поздравления с праздником языка 21 октября

Telegramda o‘qish

Понравилась статья? Поделиться с друзьями:
BAXTIYOR.UZ
Комментарии: 5
  1. Аноним

    :evil: :x

  2. Аноним

    :cry: :cry: :cry: :cool:

  3. Аноним

    Rahmat judayam zo’r sherlar ekan

  4. Аноним

    SHernlarni hammasi yaxshi ;-)

  5. Аноним

    :idea: :idea: :idea: :idea: :idea:

;-) :| :x :twisted: :smile: :shock: :sad: :roll: :razz: :oops: :o :mrgreen: :lol: :idea: :grin: :evil: :cry: :cool: :arrow: :???: :?: :!: